Просветни гласник

711

Главни је услов оио испит. Исиити су се дредузимали 4 нута у години, увек у почетку дотичних постова. Сваке године збор шакултета бирао је 4 испитача, по једног из сваке народности. Декан је као дети иредседавао. Ва испитача могао је бити изабран сваки магиетар који је предавао најмање 2 године и ко је дреко године бар једанпут учествовао у јавној диспутацији. Такса за Факултетску касу — Вигза — морала се напред положити. По свршеном иепиту, одмах тог истог дана, био је декан дужан саодштити резултат испитаном ученику. Ако је исиит задовољио оакултет, добио је кандидат драво да тражи промодију, т. ј. да се Фактички призна као такав. Тај се акт увек обављао свечаним начином на скупу целог Факултета. Најпре је нозват био кандидат , да нред збором још једном покаже ева предавања која је" и код кога магистра слушао, да ли је и кад држао јавну диспутацију ; за титје морао изаћи, а деканје позвао цео збор, да еваки каже сметње, ако би за какве знао, због којдх се кандидату не би могао дати академички чин. Кад није било никаких примедаба, кандидата је звао магистар, кога је он раније ееби изабрао, у збор, и овај га је сад представио збору, уверавајући на своју част, да Је кандидат слушао та и та предавања, да их Је изучио и да заслужује да се подигне у чин бакалара. После овога, по налогу декана, морао је кандидат положити заклетву за тај чин продисану. Но и сада је морао још једном сести међу ученике, у обичној мантији ученичкој, а његов магистар предложио му је „соФизму'% т. ј. ФилосоФеку тему, која се могла у двојаком смислу решити. На ову соФизму имао је кандидат да одговори и исту да разложи ; но магистар није му више одговарао. Ва тим га је Факултетски слуга (педел; позвао да скине ученичку мантију и да обуче бакалареку, метуо му капу бакалара на главу и увео га међу бакаларе. Ту је друго питиње дредложио магистар (сМегдппа1до} и затим је положио заклетву на ове 3 тачке : 1. да ће кроз 2 године сам држати предавања на том Факултету; 2. да се неће акад. чина ни на ком другом универзитету примити, осим у Прагу;

3 да ће, ма у ком се положају налазио, увек имати на уму напредак прашког универзитета и свог Факултета и даће према томе и радити. За тим га је магистар посадио на евоје место и дао му чин бакалара. За магистра постојао је други испит и други ред предавања. Испити за магистериум држали су се само једаред у години, и то месеца Фебруара. Пре испита морао је кандидат доказати: 1. да је рођен у законом браку; (иначе мораоје имати нарочиту цапину дозволу, која је изреком гласила, да се еме повисити за магистра); 2. морао је положити таксе на 15 дана пре испита и поднети квите квеетору ; 3. морао је држати диспутације и то на задовољство магиетра. —- Главно нраво које се ту добијало, било је : дозвола за предавање (1лсепМа <1осеп<Н), а то је право дрипадало канцелару удиверзитета, који га је вршио преко свога заступника. Затоје Факултет артиста и богослова за еваки иепит шиљао 4 магистра и декана канцелару да одреди испитни одбор, 4 иснитача, који су морали битн из реда предавача (Ас1,и ге^еггкез), и то кз сваке народности по један, а 5-ти је био канцелар сам или његов заступпик, обично декан. Имена кандидата који су се за иеиит магистра пријавили објављивана су целом Факултету, те да сваки каже, има ли какве сметње. Ко је с добрим уенехом испит положио, добијао је диплому од канцелара да има дозволу (лиценцију) предавања и звао се 1лсепс1а1;и8. Разлике између лиценцијата и магистра била је ова : лиценцијат је добио проето право предавања, али није постајао чланом Факултета , дакле није имао гласа при решавању и у управи Факултетских послова. Тај чин добијао је еличним начином тек као бакалар, и та промоција звала се: ХпеерНо ш агШиз. Академички чин магистра, добивен на универзитету прашком, био је признат од свију вел. школа у целом хришћанеком свету; нити је таком магистру требало ма где год још какав испит полагати. Надротив, ако је магистар, који је евој чин на другом универзитету добио, дошао у Праг и желео ту предавати, морао се повргнути неком тачно одређеном постудку, дре него шго је примљен за члана ког Факултета.