Просветни гласник

712

ЧЕШКО СВЕУЧИДИШТЕ

Ако је био бакалар, морао се подвргнути диспутацији, за тим га је један магистар (асГлг ге^епв) на збору морао нредставити Факултету. Исти је магистар морао дати своју часну реч: да он кандидата држи за способног, спремног за предавање, да му је познато, како је кандидат добио чин нутем испита, и тек кад је већина прчстала, могао је бити примљен у Факултет, пошто је најнре ноложио све таксе, које беху за домородце прописане. Ак о је био магистар, морао је декана замолити, да сазове збор Факултета, и ту пред збором морао је доказати (дипломом) да је за цело магистар, и да је држао предавања и где и кад. На то је збор одредно нразничан дан зајавну диспутацију. Предмет расправе није се казивао. Прописано је било , да на неко питање одговара, а четири магистра су чинила примедбе. Ва тим је два пут, у размачици по ] 0 дана, бранио две теме које је преко педела напред обнародовао, и напослетку после 10 дана, морао је држати кратко предавање и одговарати на два спорна питања, предложена од етране магистра. Ако је све ишло по вољи Факултета, нримљен је као магистар, (разуме се да је предходно све таксе — као домородац — морао положити). Односно ранга било је установљено, да такав магистар, са стране нримљен, буде по рангу најмлађи међу свима који су те године нодигнути у чин магистра. Бурзе — колегије У почетку не беше нарочитот здања за предавања. Готово сви у Праг позвани магистри били су свештеници, и као таки добили су добре наро.\ије нри в. црквама или су становали у манастирима. Сваки магистар се морао сам старати где ће предавати. Од архијереја иозвати магистри богословије предавали су у саборној цркви, у палати архијереја или по манастирима. Позвати магастар медецине добио је парохију у Туну и тамо је држао своја нредавања, а за службу парохијалну д|>жао је нарочитог иароха и два капелана. Остали магистри имали су сваки за себе цриватну кућу и ту е У држали предавања. Оваки је магистар седео заједно са својим ученицима и тако сажитељство је названо бурза а ученици бурзари (касније „буршеви"). Почем су го-

тово сви магистри били или мирски или монашки свештеници, то су миоги кунили ученике по својим манастирима. Еле за кратко би примљено у штатуте: да сваки ученик мора нрип дати којој бурзи, и ни једна бурза ие сме примити ученика који не би био редовно унисан у који Факултет. Побожни грађани, великаши, високо свештенство и сам краљ Еарло похитали су основати таке бурсе или колегије. Тако је Карло основао „Со11е^тт сагоИпит" и „Со11е§'тт свију светаца" у граду нрашкој *, св 'Ка са 12 магистара, а сваки магистар да држи најмање но 20 ученика у својој бурзи бесплатно, јерје Каоло одредио приход многих села за то издржавање. Највећи колегијум — који и данас постоји — основали су калуђери св. Доминика, нод именом „Со11е§тт С1етеп1тит" и та колегија имала је две велике цркве и две бурзе, једну за ученике реда монашког св. Доминика, а другу за лајике. По нарочитом уговору са ректором учињеним тајеколегија саставни део универзитота. По томе колегије нредстављале су неки рад манастира, где су магистри заједно са ученицима становали и заједнички се хранили, и где су чист приход магистри делили међу собом. Разуме се да се и мирјани, који су стунили у такав колегиум, нису смели женити за све време свог становања; но сваки је члан бурзе имао нраво, кадгод је нашао за добро, да изиђе из те задруге. Сваки колегиум је имао једног „иробошта" као главу, кога су сви колегијати бирали. Сваки је колегиум био автоном за се, само што је нризнавао и потчињен био јурисдикцији ректора. Осим колегнје свију свегаца у граду нрашком, била је колегија св. Климента најважнија, јер су сви монаси доминиканског реда морали у Златном Прагу учити богословске науке. Касније је колегиум реда цистерцијана основао све но обрасцу доминикана. 1379. године завоштањем основан је колегиум сиромашних ученика (СоПе^шш раирегит). Године 1380. син краља Карла Вацлав, основао је нов крлегиум , купио је дом Јана Роглева и цренео је име Карлове колегије на тај дом, где се и сад унивчрзитег находи. За време владе Карла ГУ-тог и у ночетку краљевања сина његова Вацлава, владао је мнр и до-