Просветни гласник

V

чешко свеучилиште

715

гоиидама више додазити у Зд. Праг. Тај губитак е те стране био је обидато накнађен тиме што је сада чешка странка узела у своје руке сав утицај ведике школе, у руковођењу свију осталих нижих шкода, у њеном уређењу, ностављању учитеља и ректора завода, као и у наименовању толиких црквених достојанственика, те ће се тако једном к места бољих парохија, иротојереја, чданова конзисторија нонуњавати домородцииа а не странцима — Немцима. — Тиме ће и сама вел. шкода ностати права имаовина чешког народа. Немци од своје стране много су се надали и осдањали на своје земљаке трговце , грађане прашке, којима су живим бојама сликади рђаве последице, које ће настати, ако се овако стане за њих неповољно и даље одржи. Да би још више грађанство, а тиме и самога краља заидашили, решили су се нод заклетвом да ће сва 3 народа — саксонски, баиарски и иољски — ако се наредба не промени и ако сви њини кораци код краља, прашког архијереја, и код других великаша остану без успеха оставити Зл. Праг и никад више се враћати, осим ако би им се право од 3 гласа повратило. Три месеца трајало је то стање. За све ово време Немци су уживади сва своја црава и нису се хтели ни мало освртати на краљевско решење. Али су и чешки чланови својом опозицијом учинили те се строги испити за бакалауреат у месецу Фебруару нису могли држати. Тако су исго осујетили избор новога ректора о Ђурђеву дне,јер Немци нису хтели признати да треба ио краљевском решењу да бирају. Стари ректор, Хениг Валтенхаген, остао је дакле и даље, не хтевши издати печат и остаде знаке свога достојанства. Овакав отпор и просго игњорирање краљевског решења принудило је краља Вацлава ГУ-тог те једном нареди да се његово решење оствари, и тако заповеди: да се на дан 9-тог Маја искупе магистри сва 4 народа, као и декани и ректор, у в. сали универзитетској, „(а<1 аисНепДшп ге^з и1■кшшт уегђит, да чују краљеву последњу реч.") Тога јутра још краљеви тедохраниоци заузели су в. школу и кметовима прашким било је најстроже зановеђено да заузму и ноеедну целу око-

ллну својим наоружаним људииа. У 10 часова дошао је Микулаш од Лобковице, врховни бурграФ, као заступник краљев, у иратњи свију кметова, одборника општ. већа и многих наоружаних људи у саду и нозвао је старог ректора да му одмах преда в. нечат, уписну књигу, кључеве касе и све остале знаке свога достојанства. Затим је дао прочитати горенаведено раније краљевско решење и прогласио је у име краља магистра Зденка, краљевог тајног саветника, за ректора и магистра Сииона из Тишнова за декана артиског Факултета. Обојица су морала узети одмах знаке свога достојанства и сваки протест прогласдио је Никола од Локвице за излишан претећл још тешким казнама оном који се не би одмах краљевској наредби покорио. Кад су Немци видели да шале вигае нема, они верни евојој заклетви, одиах се почеше селити и у течају од 10 дана оде 5000 штудената, магистара и бпкалауреа. Но, као што тадашње хронисте сами признају „еви су дуго жалили за Прагом и не могаху га заборавити." Највећи део штудената и проФесора отишао је у Липиску где су већ 1409. године ландграФИ Фридрих и Виљем основали в. школу. <±4 магистра прашких школа забележени су као оснивачи лајпцишког универзитета. После одласка немачких штудената из Прага, велика ее шкода одмах конетитуисада, изабрала друго особље, све на основу краљевског решења и приступила у јесен те године првом слободном избору ректора, изабрав Јана Хуса, магистра богословије, чувеног нредикатора витдемске капеле, за свог првог ректора. Овај је избор био јд неизмерног утицаја, и може се назвати најважниЈим историјским дедом чешке историје, јер је Хус већ био проучио виклеФово учење и решио се бранити га. С тога је дошао у сукоб са архијереом и напиним легатом, а затим и еа самим напом, па и са сабором косничким. Његову неправедну оеуду ема■ трала је в. школа у Прагу као увреду нанееену чешкои народу и прашкии в. школама. Тако се започе време хуситских бојева, где је прашка в. школа непрекидно стојала на чеду противника папиним крсташима и напослетку нринудила је и еабор васеленски : да приии и призна онравданаст Хусовог учења (0. Јула 1 36 год).