Просветни гласник

714

ЧЕШКО СВВУЧИЛИШТЕ

за кратво време окренути се иротив таке установе тим ире што се увидело: да се ту унраво гај и ненријатељски елеменат народу чешком. Пз додитичких узрока, носледњи краљеви од лозе Премислида, беху иозвали немачке насељенике у великом броју те им дали на уштрб домородаца велике повластице и привилегије. Тако је за кратко време у вароппша преовладао немачки обичај, немачко грађ. нраво, које је са свим стајало у опреци са. словенско-чегаким правом. Сукобу је био свуда отворен широк пут. Немци су почели заузимати највећа звања у краљевини чешкој, а на универзитету су већ имали 3 гласа, а Чеси један! — Дако је разумети, да су они само својим људма сва боља месга попуњали, а домаћи морали су се задовољити с најмањим и најлошијим. Између 35 декана од 1368.— 1 384. било је у Факултету Филоеоа>ском свега 5 од народа чешког , и опет међу њима 3 Немца, а само 2 нрава Чеха. — Меета свију колегвјата, — старешина у колегијама и бурзама била су у рукама немачких магиетара. Чееи еу додобијали најлогаије парохије и надзор над нижим школама. Овако сгање ствари коначно је 1384. године дошло пред еуд прашког архијереа, као паниног легата, јер ее чегаки народ тужио на неправду, која се ту чини, доказујући: да је он у својој сопетвеној кући пасторче, и како дошљаци уживају сва преимућства на уштрб самога народа. Тадашњи архијереј, и сам Чех, издао је решење: да ее ева упражњена места имају домородцима попунити, а само где их не би било, да имају чланови осталих трију народа редом долазити на звања. Против тог решења ректор се одма обрати самом папи; а међу тим забрани свима чешким магиетрима предавања. Но ови дођоше у пратњи оружаних пандура архијерејевих и заузегае неке колегије, у којима су и даље држали предавања. Ова распра дође и пред самог краља Вацлава, који је и сам одавна омрзао на ректора, као поборника папе, и он ее регаи, да једном учини крај тој неправди За то позове ректора, као и заступнике сва три народа заједно са деканима и Јана Хуса, као заступника чегаких магистара, к себи у Кутну Гору и на дан 18. Јануара даде прочитати своју

коначну одлуку: „Ма да је сваки човек дужан сваког другог љубити, инак ее мора претпоставити да ее такова љубав оснива на искреном вољењу, нриродном темељу, који према туђину ноетојати не може, нити је право нити је могуће да постоји. Ва то се туђину не може дати првенетво испред овога народа, јер право вољење и љубав почиње најпре од самог себе и гаири се на сродну браћу по народности и вери. Пошто се немачки народ у толиким приликама показао, да ни мало није пријатељеки расположен према народу чегаком, који га је тако гостонримски дочекао, почем је ееби 3 гласа приевојио, ева права па најбоља меета еамо за се задржао, а прави наследник те земље, чегаки народ, само један глас ужива: то ја краљ и поглавар чегаки нећу оваку неправду даље да трпим и наређујем универзитету и ректору: да од сад народ чешки пма 3 гласа, а еви оетали народи један, и тако да буде при свима изборима, судовима, исиитима, нри свима благодејањима, бенеФицијама, фундацијама, ио оном истом праву, као што ®ранцуеки народ у париеком универзитету им.ч за еве етране по један глас, и као што то и у Болоњи постоји. Моја је тврда воља, да чешки народ ово преимућство ужива на сва времена, а да га остнли народи у томе. оетаве на миру." Против тог краљевског решења поднели су пољски, баварски и саксонски народ заједно са ректорима и деканима краљу свој протест, и наводили еу: основно наређење, поделу на 4 нације, и ако би ее чешки народ нагаао у чему снречен, то нека за себе подигне свој одвојенк универзитет, па да има свој еавет, ректора, Факултете, декане и т. д. Признати се мора: даје за цело овако наређење било учињено од самог краљ.а Карла , као основача и да- су се п^д таком претпоставком мамили из далека гатуденти у Зл. Праг; но и то стоји : да се чим даље тим вигае гатетност и велика погрегака те наредбе евс већма морала осећати, јер је чешки народ тешко сносио то бреме, таку неправду њему нанесену. Ово краљевско регаење, по коме је чегаки народ 3 гласа добио, изменило је целу вел. гаколу из темеља, јер се лако могло предвидети : да сгранци I једном лишени својих привилегија неће у таким