Просветни гласник

698

огштим незнањем, и који медецином мимо природу, никоме, па ни самоме себи, помоћи нису кадри." А о вери стр. 30. веди: „Па како је вера из природе потекла, и како је природа у божанству и божанство у природи; то је природа у божанству неисцрпљива; и онда је потребно да и вера и све њене установе буду на природи засноване тако, како би ученик, — грађаиин — вери искрено одан био, и како би од извршеаа њених установа, несумњиву наду имати и душевно спокојство, истински очекивати могао." Према овоме ја мислим, да Савет не треба да преддожи г. Министру, дасеова књижица од писца откупи. 14. Маја 1882. год. Београд. Ј^ВЕТ. ЈЗУ.ловић." „Са овим реФератом и ја се нотпуно сдажем. [1ЕТ. ЈА. ЈНДКЕТИЋ.'"' Савет је у свему примио преддог реФерената да се то дедце. не откупљује о државном трошку. РеФеренту Св. Вудовићу одредио је Савет 20 динара хонорара. У Др. В. Бакић чита пројект дисципдинских правида за ученике средњих шкода, које .је саставио нарочити одбор. Ј. Пецић примећује да би требадо насдов шроменути и казати „Правила за ученике гимназија и реадака," јер тоније закон за све средње шкоде, но само за гимназије и реадке. Савет је примио тај преддог. Од чдана 1—8. прима се преддог одборски без измена. Код чл. 8. било је одвојено мњење др-а Бакића, који преддаже да се у почетку додају речи „без допуштења директорова" не смеју се ученици састајати у шкоди кад немају предавања. Прима се чд. 8. с преддоженим додатком. Чд. 9. прима се без измене. По преддогу самога реФерента Савет је одлучио да изостане прва адинеа у чд. 17., пошто је она са свим опште природе, а тачније се казује у трећој тачци истога чдана. Код чл. 18. референат помиње да је он одвојио мњење и мисди да не би требадо баш са свим забранити ученицима учествовање у дружинама, као гато су певачка и гимнастичарска друштва. Но Савет је с погледом на то што ученици имају прилике да се вежбају тедесно и да певају у школи,

што су јавне дружине за самосталне грађане а не за ђаке, одлучио да се чл. 18. ирими по преддогу већине. Чд. 19. прима се без измене. С овим је састанак закључен. ( АСТЛНАК СХХУИ 22. Сеитембра 1882. год. у Београду. Били су: Иредоедник Д. Нешић ; потпредседник Ј. Пецић ; Редовни чланови: Љуб. Клерић, др. В. Бакић, архимандрит Нестор, М. Зечевић, М. Миловук, Драг. .Говановић ; Ванредни чланови: Св. Вуловић, Јов. Ђорђевић, Бор. Тодоровић, Та. Козарац и II. Никетић. Привремени послово!) др. Ник. .1. Петровић. I Привремени пословођ чита записник СХХУ1 састанка који Савет прима. II Председник саоиштава Савету следећи акт г. министра просвете и црквених послова: „Главнои Проснетнон Савегу Нисам могао одобритн предлог Гдавног Просветног Савета од 4. пр. м. СБр. 83., пошто се не може забранити ученицима који овде ноложе испит .зрелости да не иду на страну, нпти се могу принудити да овде сврше Ведику школу, па тек послеЈда иду на страну. Што се тиче квалификације кандидата за предаваче средњих школа, Просветни Савет ће сеутоме погдеду држати законске одредбе као и до сада. ПБр. 6500. 15. Септембра 1882. год. у Београду. Министар аросоете н црквених иослова, Рт. ј^ОВАКОВИЋ," С. р. Просветни Савет прима овај акт к знању. III Министар иросиете и црквених иослова, писмом од 18. ов. м. ПБр. 7171., спроводи Савету на оцену сведочанства г. Душана Савић а, који се моли за предавача средњих шкода. По сведоџбама доказадо седајег. Савић положио испит зредости у Цириху и учио се 3 године на цодитехници Циришкој. Усдед тога Савет је оддучио да г. Савић има врдо добру квадиФИкацију за наставника средњих шкода и то за математику и Физику. [V Министар иросвете и црквених иослова, нисмом од 17. ов. м. ПБр. 7092., спроводи Савету на преглед и оцену сведочанства г. Светозара ПоиовиЛа, који се моли за наставника средњих школа.