Просветни гласник

694

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

Г. Светозар положио је нспит зрелости у Бајн, но само се 2 године учио на пештанском универзитету, с тога је Савет одлучио: да по закону нема квалиФикације за наставннка средњих школа, — ади с обзиром на то што је био у Новом Саду наставник у средњој школи, што већ 3 године управља гимназијом у Сарајеву, може се примити за нредавача у средњим школама и то за историју, математику и Физику. V Министар иросвете и црквених иовлов а, писмом од 17. ов. м. ПБр. 7083., спроводи Савету сведочанства г. Јована ВидиКа, који се моли за предавача у средњим школама. По поднесеним сведоџбама г. Видић ноложио је у Баји испит зрелости и учио је 1 семестар нравни, а 6 семестара философски Факултет у Пешти. Према томе Савет је одлучио да г. Бидић има квалиФикацију за наставника средњих шкода и то за историјско -Филолошке предмете. VI Предеедник саонштава Савету да г. министар нросвете и црквених послова својим нисмима од 20. и 22. ов. м. ПБр. 7317. и 7397. позива Савет, да што пре састави програме за читанке за III и IV разред основних школа. У исто доба извештава председник Савет, да би програми до сада били већ и готови, да чланови комисије, којој је поверено да изради те програме, нису били на одсуству ван Београда; неки су се тек пре неки дан вратили и само с тога није се могло досад приступити раду на програмима за читанке. Савет прима к знању изјаву свога председника. VII Прелази се на продужење „Школског закона за ученике гимназија и реалака. Председник позива реФерента г. др-а Бакића да настави читање нредлога, где је прекинут прошлог састанка. Др. БакиК чита чл. 20. Зечевић цредлаже да се и прОФесору да право да може ученика казнити затвором од једног дана, јер то је потребно за одржање реда у школи, без чега не може бити ни настава успешна. Но Иросветни је Савет с погледом на то што би било тешко водити

рачуна о извршењу казне затвора, ако би се дозволило да је сваки проФесор може изрицати; даље, што је то већ већа казна за коју по закону није проФесор надлежан, Савет је одбацио предлог г. Зечевића и чл. 20. примио по редакцији одбора. Чита се чл. 21. .7. ПециЛ противан је целом II одељку о мерама за ноправљање, јер се он коси са законом о устројству гимназија. 11о закону не може ђака да казни затвором ни цроФесор ни разредни старешина па ни директор, но само проФесорски савет. Правила, која израђује Просветни Савет, треба да се удешавају на основу закона, а не да се закон з'дешава но нравилима. Он захтева да се изрично у протоколу забележи да је противан овом одељку правила, пошто стоји у супротности са законом. Просветни је Савет с обзиром на околносг што је врло потребно за одржање реда и дисцинлине да се казне у гимназијама и реалкама друкчије уреде но што су биле до сада; даље што је тешко и нецелисходно сазивати проФесорски Савет у ком има но 10 и 20 чланова, само зато да се један ученнк н. пр. затвори 2 сата; са 8 противу 4 гласа одлучио да се чл. 21. нрими по иредлогу одбора. За тим је примљен чл. 22. по предлогу. Код чл. 23. Св. ВуловиК предлаже да се избрише казна „изгнање на свагда из свију завода 1- , јер то је за. ђака исто тако тешка казна као смртна казна за грађанина; даље том казном не постизава се оно што се хоће т.ј. поправка рђавог ученика; што така казна тешко пада и на родитеље, и најзад што се таком казном даје зло бележје за цео живот онога, који дочека да га љоме казне. Референат брани нредлог одбора тиме, што вели да има тако рђаве деце да је боље једнога жртвовати а да се други сачувају; а да ће се ова казна нраведно примењивати, гарантија је у томе што њу треба да одобри министар иросвете пре извршења. После овога објашњења Савет је са 6 против 6 гласова, један се уздржао од гласања, одлучио : да се члан 23. нрими но предлогу одбора. С тим је закључен овај састанак.