Просветни гласник

741

еобориве ; но тај Факт ииак иије сметао математици, да и даље напредује. Шта више, њен је напредак од тог доба врло велики. Сем усавршавања а и проширења појединих делова њених, изазваних брзим напретком културе у опште, може се рећи, да је највећи део њеног напретка изазвала данашња педагошја. Нове методе, нов начин излагања и доказивања истина с обзиром на школску наставу, препородили су математику можда више него икакву другу науку, јер је баш у њој све до иоследњег доба, био искључиво укорењен онај Јевклидовски начин ређања правила и доказа, који је посве супротан правилима данашње наставе. Природно је, да је поред тога оваква геометрија морала застарити. Као најбољи доказ овога биће јамачно речи самога писца у предговоримаза дванајесто и четрнајесто издање (1874. и 1876. год.) где вели : да је „све делове учебника иотиуно прера дио", како у уношењу материјала из новије геометрије и иреради иојединих делова према развитку науке (у науци о сличности, у стереометрији, тригонометрији и аналитичној), тако и у престави за већу „ краткоЛу и везу ", а „нарочито у бољем раеиореду научног матернјала, у одређенијем иојимању правила и задатака, као и у основнијем извођењу доказа". Поред оваквог тврђења самог писца, немам потребе да ово сам нарочито износим и доказујем. Мочникова је геометрија постала дакле неупотребљива, па је овакву каква је и не треба ирештамиавати. Остало би још да се види, да ли би се она.могла прерадити. Из овога што је до сад речено, доста је јасно, да би и прерада Мочникове геометрије била немогућна. Прерађивати је, значило би : из основе мењати, и то не само у општијем обухваћању, већ и у најмањим појединостима. Поред неудесног начина излагања, у коме се напред казују непознате истине, па се тек носле изводе и доказују, поред крајње непотпуности и после рђавог распореда, ту су појмови нејасни па и погрешни, правила рогобатна, терминоЛогија рђава, а о језику да и не спомињем. Било би много лакше превести, па и написати ново дело, него ли ирерађивати дело с оваквим манама. С тога сам мишљења, да би Мочиикову геометрију требало еаевим одбацити. 10. Априла 1882. Београд. професор београдске гимназије рр. јЈ . р-ГОЈКОВИ-К," „Усвајам у свему мишљење г. Ср. Ј. Стојковића. /vi. р 1ијаи^1овиђ " „И ја усваЈ1 'м овај реФерат г. Стојковића. ЈЧ етар ј|. уКивковит. професор реадке.®

Услед тога Главни просветни Савет одлучио је: Да се Геометрија од Ф. Мочника не прештамнава више о државном трошку, а за школску потребу. За реФерат одређује се г. Срети Стојковићу 30 динара хонорара. VI Св. ВуловиЛ чита свој реФерат о „Мајском цвећу". „Главном Просветнои Савету Ењига „Мајско цве&е", српчадима и српкињицама у венац сплео Бранко В. Костантиновић" — којуми је Главни пр. Савет на оцену дао — припада оној врсти дечије литературе, која је у последње време у нас тако мах узела, да је мислим, већ и самој деци отужна постала. Данас има већ три дечија српска листа, а поред њих излазе, тако рећи, сваке недеље мање и веће свешчице песама, прича, чланчића ит.д. за децу малу и велику. И поред толике литерарне бриге за децу, чини ми се да инак није никад било толико повике на децу као данас. Ја нисам педагог од заната, али бавећи се разматрањем литерарних појава и размишљајући о њима, држим, да овака дечија литература, кака је у нас данас, не може бити деци од велике користи. У њој је, . осим једног маленог ДЈЛа — у ком нарочито сија име песника нашег Ј. Јовановића •— све само иревођење, подражавање, параФрасовање и преживање старога, без труда, без размишљањо, без ориђиналности, без духа и ако хоћете — без срца, јер у место љубави к деци махом је покретач овој литерарној радњи литерарна мода. Садржина је ове радње махом плитка, и цица-маца, рундов, лија, дрвени коњ што играју најглавније улоге. У XV. веку жалио се Константии Ф илософ, што већ „и малаа. отрочета божествение книги начеше писати," т. ј. преписивати — данашњој пак нашој дечијој литератури деца нису само читаоци, већ и писци. Можда је то с једне стране и у неколико и добро, али сама дечија литература тиме много не добија. Добро треба промислити шта ће се детету рећи и причати, а за. то није кадро дете. Али тако исто није кадар ни шпекулативан писац или издавач. Одиста се давно очекивана дечија литература у нашо.ј литератури у зло доба родила, у доба кад је литература изгубила и последњи идеални покретач и кад се почела кретати поглавито књижарском и књижевничком шпекулацијом. Књига „Мајско цвеће" обичан је изданак ове наше дечије литературе. У њој су све познате теме дечијих забавника. Чини ми се, да су неке биле већ и штампане, ма да приредилац то пигде не спомиње. По сликама, које су чланцима приложене, видим да су многи чланци рађени но немачком, ма да се и то ни~