Просветни гласник

743

свију описа само један (превод о мраву) има интереса и да је довољно поуке деци. У виду разговора имају три чданка („Врапче хвалисавче", „Мој чика пчелар,« и „Пролећеи Зима"). И они су без икаква интереса за децу. Од прича две („Анђео" и „Сироче") немају никакве цељи, јер пе дају никакве ноуке (ни моралне пи интелектуалне) а само једна („ Илеменита освета") има морадне вредности. На посдетку задаци аа ве/жбање рукама („Где чуда од сенке") а за погађаае („ХајД погоди") дају деци довољно интереса, и с то.га би се могди употребити. Што се тиче облика у саставу појединих чланака, имам да приметим, да у томе нема одређена илана. Материјад није природно догички и психодошки расноређен тако да би се читањем истога развнјала извесна осећања мисди и тежње код ученика извесног узраста. Стил је межовит: негде је дак тако да би могао поднети за ученике основних шкода, а по негде је — у истом чданку — тако тежак да би га једва и ученици нижих гимназија могди разумети. У језику има доста погрешака, те књига ни у том погледу не би могла послужити деци за у.глед. — На посдетку, ни сдике нису изабране како би ојачавале интерес и и олакшавале разумевањс дотичне садржине; и онде где би биде најнотребније, као код животописа, и нема никаквих сдика.

Кад се дакде цело ово дедо с иедагошког гдедишта посматра, онда издази то, да у њему има мало васиитне вредности; јер моралне поуке даје само један чланак; интелектуална је вредност слаба — нарочито због облика у ком је садржина изложена, естетичка је вредност такође слаба — јер су песме и слике слабе и са свим обичне; а хигијенска и техничка страна васпитања нису ни заступљене. Према томе, и кад бих ја у начелу био за то да се ученици основних и средњих школа за оддичан успех у знању и владању награђују књигама, ја бих у овом сдучају био иротив оваке награде. И с тога сам мишљења да се овај рукопис ие може откупити за ону цељ, којој је намењен. 24. Августа 1882. год. Београд. ДР. рАКИЋ ред. ЧЛАНГД. ПРОСВЕТНОГ САВЕТА. }) Просветни Савет делећи у свему мишљење реФерената одлучио је: да се „Мајско цвеће" Бранка Константиновића не може штампати о државном трошку. РеФерентима Св. Вудовићу и др-у В. Бакићу одредио је Гдавни Просветни Савет по 30 динара у име хонорара. За тим је. потпредседник закључио састанак.

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСНИХ НАДЗОРНИНА О ИСПИТИМА У ОСНОВНИМ Ш^О,/1АМА за 1881—82. школсеу годину

XV ИЗВЕШТАЈ г. Васе Филиповића , директора, о основним шк лама у ужичком округу Ђ Госаодину Министру иросвете и црквених аослова По наредби вашој од 8. Маја ов. год. ПБр.2729. прегдедао сам основне школе у округу ужичком за школску 1881—1882. годину. На пут сам се кренуо 20. Маја и тог истог дана држао сам испит у Пожези, а вратио сам се на своју дужност 21. Јуна ист. год. и за то време свршио сам испите у 37 школа. У ових 37 школа нашао сам да је у седам напредак одличан, у осамнајест врло добар, у девет напредак добар, у две напредак слаб, а једној шкоди нисам дао оцену, и ако сам испит и у њој држао. Предмети су у главноме сви предавани по распореду од 17. Септембра 1871. год. а било је некодико

наставника, тсоји су у шкоду унеди с успехом и више материјада, но што је распоредом прописано. У школама, у којима су наставници потпуно спремни, сви су предмети једнаком вољом и једнаком ревношћу рађени и није се давада важност једноме предмету више а другоме мање. У школама нак у којима су наставници с мањом спремом, осећа се у томе погледу празнина. Кад сумирам, како су предмети по школама у овоме округу обрађивани, из дази, да је од предмета најбољи напредак учињен у српском језику, па онда у географији а најдошији у рачуну, па онда у познавању домовине п света. У овоме предмету — познавању домовпне — наставници с мањом епремом још једнако раде неке ситнице и не познају му праву задаћу. Држи м да треба још детаљније да се одреди, шта се из овога предмета мора предавати. Поука о чувању здравља ни је се нредавала као за-