Просветни гласник

746

извештаји шкодоких надзорвика 0 основним школама

најзад и тиме што неуредне ђаке отнуштају из школе без узрока, кад виде да их се учитељ неће да окани. Тако сдушао сам, да оне јаве учитељима за неке ученике е су болесни, док су ти ученици сасвим здрави, за друге поднесу уверења да су им родитељи инокосни или пука сиротиња, која није кадра да издржава своју децу ни кад су код куће, то ли у школи, а овамо те исте власти уписале су ту исту децу да као имућна и задружна. морају ићи у школу. Да наведем један пример из којега ће се видети како су општинске власти у овоме савесне. Неки Никола Ристовић из У1озња живео је у заједници са своја два брата. Његово једно дете ипт ./1 о је као ђак у школу бањанску. Ту скоро умре Николи један брат, а дете му услед тога одмах престане ићи у школу. Кад јеучитељ за то јавио општинском суду, онштински суд пошље му некакав акт у коме га уверава, да је Николи умр'о брат и да с тога његово дете не може више ићи у школу. Ваља знати да Никола није сиромашан човек. Могао бих вам навести још и више примера сличних овоме, да не мислим е је и овај довољан, а ово оволико забележих овде само за то, да би школска власт изнашла ма какав начин, којим би се деца, уписана у школу, нагнала да буду уредни ђаци и да сврше сва три разреда. Мени се чини да би се ово најлакше постигло кад би се завело заједничко храњење, јер онда не би сиротни ученици имали нужде да напуштају школу, нити богатији да трчкарају сваки час кућама својим по храну, те да тамо остају у почетку по неки дан, а кад с'е одвикну учити, онда и сасвим. Кад сам већ навео једну сметњу, која највише задржава нравилан ток наставе, онда ћу бар и све остале да поређам. Тако : Књижнице су малене (у прилогу иод У види се колико која школа има књига) и.врло се лагано, а у неким школама и ннкако, не понављају. 0 томе ћете се уверити из извештаја нређашњих ревизора, а и из прилога овом извештају под VI, у коме су побележене све књиге н друга наставна средства приновљена у школској 188 1 /, години. И оно мало књига што се у књижнице уноси, уноси се понајвише без избора. Тамо ће се наћи више нриповедака, романа и које каквих дела, која нису за учитеље, него ли ваљаннх упутстава и књига недагошких н других струка, којима би се учитељи помогли при предавању. Књижница шутачке школе у том погледу најгоре стоји. У њој није било прожле школске године ни једне књиге за учитеље осим „практичног предавања из рачуна" од Ст. Д. Поповића. На против мојсињска школа има све што њезиномучитељу треба. Књижнице наших основних школа стајаће траљаво сведотле, док им само министарство не почне набављати књиге за њих, или то не новери

другом ком по окружним варошима (н. пр. окружним нросветним одборима). Учила се, ма да гдекоја скуно стају, брже набављају, него књиге, и само их мали број школа нема никако (цветачка и брезанска). Тек н у томе се кубури. На пр. карте балканског аодуострова нема израђене, а она је потребна III разреду. Нема нигде збирке минерала и биљака, а то би се могло да снреми нашим школама. Предају се метарске мере, а школе саме мере немају, па ни „табдица метарских мера", ни какве књиге о њима. Прилажем инвентар учила под VII, у ком је победежено иштакојој шкоди ваља још набавити према оном, што се сад обично за њих набавља. Цриметио сам да учитељи воде инвентар књига и Јчила без икакве Форме, а понајчешће попишу на једном табаку и књиге и учида. и друге шкодске стварн све уједно, помешано, па те инвентаре мењају сваке године,. Ваљало би у бвоме исправити све погрешке и наредити да учитељи раздвоје инвентаре, па да их не мењају, јер се овако при мењању лако могу да десе злоупотребе. Скоро у свима сеоским шкодама деца не добијају у почетку шкодске године потребне учебнике на време, те се за дуго не може да отпочне прави рад у шкоди. Ова би се сметња могла дако да. откдони. Нека општински судови набаве за времена све потребне књиге А раздаду их деци, па ће се предавања моћи вазда у своје време да почну. Новац за издате књиге нека се не тражи на нред бар од оних, који су сиротнији. С-иротни у.ченици не добијају никакве помоћи од општина, те у неким шкодама нису имади ни најнужнијих потреба. Само у шкоди мојсињској и прањанској давато им је све. У Мојсињу шкодским прирезом, о коме ћу мало даље говорити, рукује сам учитељ, те се тако могло да сачува која пара и за сиротињу. У Прањанима постоји школски фонд за потпомагање сиротних ученика. Њега је 1880. год. основадо некодико тамошњих грађана и сад му је капитал велики 139 динара. По правнднма тога Фонда капитал се не сме трошити него само интерес. Шкодске 188'/, год. помагана су два ученика, а више сиротних није ни бидо. Сад постоји читаво друштво (36 чланова) , које тај фонд помаже месечно са по 20 пара динарских. Фондом рукује нарочити одбор, који се између чланова друштвених бира на годину дана. Контрола је одбору само друштво. —- У цедом округу купи се уз порезу како где по 80 пара динар. до 1 динар годишње, прирез школски, из којега се обично нлаћа сдужитељ, купују дрва, врше мале оправке на зградама школским и набављају све потребе школске (наставна средства, и друге иотребе). Покупљеним нрирезом рукују негде кметови, цегде школски старатељи. У качерском срезу срески