Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ

начелник, а само у Мојсињу учитељ. Кметови рукују прирезом шкодским у Цветкама, Бресници, Гор. Милановцу, Мрчајевцима, Пран.анима и Мијоковцима, а старатељи у Враћевшници, Мајдану, Бањанима и Брезни. Гачуне нико никоме не подаже (ово се само не односи на кметове Горњо-Милановачке), нити их ко тражи. Многи кметови нотроше новац, па ником ништа. Други се сдуже њиме, иа да би што већу суму имали, не даду да се ишта набави шкодама. Ради тога се и књижнице не понављају; ради тога нема ни довољно учила; ради тога се неуредно набавља школама и креда и сунђер, и дрва и друге потребе, а неке општине не дају ни посдугу редовно и ваљану, јер неће сдужитељима добро да пдате а и не пдаћају уредно. — Оцене наставничкога рада подносим вам у придогу под VII I. Тамо сам још наиоменуо: шта који наставник није предавао но распореду, које нрописане Ењиге није водио, коме се и шта узело у обзир цри предвању оцена и још неке нримедбе о снреми појединих наставника, а овде ћу још неку да додам што се односи на тај део. Може се с правом рећи да је у рудничком округу тек једна трећина од целога броја учитеља потпуно спремна за наставнички носао. Остали наставници врло су разнолики по спреми и вољи. т ^>м раде новерени им посао. Међу њима има врло добрих и вредних, ади им се још хоће, једнима само знања а другима и више знања а боље методе, и они су вољни да пораде на свом самообразовању, но запавши у — тако рећи — пуста места, а будући сиротиња, немају прилике ни средстава да дођу до такога знања које је потребно одличним учитељима. Оваких наставника има највише. Најмањи је број учитеља који са своје неспремности нису за наставнике. Ове би ваљало преместити У К0 ЈУ ДРУгу струку, где је потребна скоро сама писменост, а те они имају. Четврта је врста учитеља, који су иређе били врдо добри и некад добијади одличне оцене, па сад су се забаталили. Они ништа не читају; њих не може да заинтересује ни једна озбиљнија књижица и ниједно упутство што им га министарство пошље. На ове људе само жива реч ако подејствује. За њих би била учитељска предавања права благодет, .јер се тамо не би мучили читањем, а и сви остали могу се овим предавањима упутити да доцније боље разумеју што прочитају. Само ваља учитељска предаваља удесити тако: да се држе сваке године и на више места; да се на њима не предају једне године многи предмети; да трају дуже него до сад, бар 1'/. месец и да на њих морају долазити сви учитељи, који нису свршиди учитељску шкоду или који други виши завод за сирему наставника, а имају оцене испод оддичне, и сви учи-

ка о основним жкодама 747

тељи који су свршиди учитељску и ма какав виши завод, ако су се показали сдаби. Најпосле има учитеља који разумеју свој посао, ади су лењи. За овакве би требало створити какав бдижи надзор (у варошима где је више учитеља, месни, а по седима срески), а опет за све био би веома потребан стручни, који би се вршио преко године за време рада у школи. Користи од овакога надзора свакоме су познате. Раздике међу наставницима по спреми узрок су, што је настава разнодика по обиму и каквоћи; а кад се к овоме и свима напред побројаним сметњама дода још и то: да је у нас још нејака не само педагошка, него и сва школска књижевност, нарочито за све школе више од основних, којим би се учитељи могли да помогну, да деца немају учебника ваљано израђених за неке а за некодико наука и никаквих; да је кратак курс учења у осн. шкодама и да међу предметима нема некојих, који су нужни за иотпуно, заокругљено образовање; онда је лако погодити, да из наших основних школа, у опште узев, излазе деца са несигуриим знањем, којим не могу да располажу свесно у свако доба према потреби. Стање наших основних шкода није се изменило за ову годину дана, и ја ни сам променио своје мишљење о вредности њиној, за то и сад велим као и у дањском извештају: да се у њима много учи и да се доста научи, али све за време, већином од испита, до испита, а кад ђак сврши школу и врати се у коло својих нешколованих другова, онда му из главе све зпање издани, сем писмености, а често и писати заборави. Ваља узети, на, пример, неколико места која имају школе, и упоредити број нисмених са бројем неписмених, који су ишли у школу па, би се доказала ова жалосна истина. Овако стоји са основном наставом, као што мало пре рекох у опште; међутим наши намлађи учитељи, учитељи који су свршили учитељску школу а вредни су, предајући рационално све предмете, дају својим ученицима тако знање, од којега се може осетити у њиховом животу праве користи и благотворног утицаја,. Прибележио сам неколике неправилности које сам чуо о испитима из гдекојих предмета, па ћу и њих овде да изложим. Тако. 1.) У сриском језику. — још се чује механично читање и неразумевање онога што се чита ; прича се од речи до речи прочитан чданак, а на питања ни маћи ; не зна се речима значење ни за себе ни^у реченицима; читанке се не предају у свези са, оним што су ученици већ пре тога прочитади; не пази се на интерпункције и акценте, те се акцентуншу сугласници ћа у III разреду; пишу се многе погрешке у диктанду; не' одговара се нуним реченицима; не знају се ра,ставити речи на слогове и гласове; не нознају гдас94 *