Просветни гласник

748

ници и сугдасниди (неки веле безгласници). Даље, не умеју се разликовати врсте речи. Најтеже разликују нридоге од придева (они кажу : придјеви и нарјечице), а овамо знају да дефинишу шта су једни а шта други; (деФиниције без познавања речи не вреде, а ако се уче упоредо, добро се ради). У онште не знају: разлике међу мулним именицама, по значењу, број именицама збирним и род именицама женског рода, које су мушка имена (мушким лицима). Граматички термини врло су различити. Ваљало би прерадити читанку за III разред, јер у њој има чданака, написаних ногрешним језиком, а и чланака који би се могли заменити бољим и кориснијим. 2.) Словенски језик у свима школама лоше се предаје и нигде се течно не чита. Тако се ретко где знају и стара слова на крају српског буквара. 3.) У Ралуну: — пишу се лене цифре; дају се деци задаци апстрактни и не пази на распоред. Тако у мрчајевачкој школи рачуна I разред с бројевима већим од 100 000, на другим местима негде од 1 до 10 а негде до 20. Ученици израђују задатке механички, не мислећи, а често не разумеју ни најобичније задатке, које би нешколована деца могда да израде. У неким разредима предаје се само усмено, а у некима само писмено рачунање. У школама слабијих учитеља не ч зна се писмено, а у школама старијих онет врло траљаво иде с усменим. 4.) Историја се учи механички из учебника. Догађаји се рађају не везујући их за земљишта а личности без описивања. У историјска Факта мешају се и приче, које никакве историјске важности немају. 5.) Познава-пе домовине и света предаје се најшареније, а ионајчешће ненотпуно. Тако : негде се ограниче само на школу и најближу околину; негде на цео округ а без карте; негде знају карту читати; негде се уче само о земљи, месецу, звездама, ваздуху и влази; негде само о годишњим временима и у које се време шта ради и т. д. Овако предавање доказЈе да неки учитељи, не знајући шта би предавали из овога предмета, не предају га целе године. Ако се курс учења у нашим основним школама не новећа, могли би се неки делови из познавања света и домовине спустити у I разред, а из II да се избаци, па замени са земљописом из III разреда. Тако би се бар олакшало III разреду. 6.) Земљоиис се учи у опште доста механички. Тако, брда и окрузи ређају се без икакве везе с другим брдима и окрузима. Реке и њине уточице набрајају се често до ситница, и то већином на намет, као да оне нису на земљи. Места се само набрајају, а ради чега, то се не казује. Путови и многа знатна

места не знају се. Немају ни појма о народностима у Србији. 7.) Познавање ирироде у опште мало се предаје. Највише се грађе узима из зоологије, врло мало из ботанике, а из минералогије готово ништа, најобичније само нешто о кухињској соли. Обично се узме по која домаћа животиња, па свака за се описује. У неким школама више се зна о Слону, жирафи, ноју и киту, него ли о крави и кози. Негде се рађају класе онако како је наштампано у упутству од 1871. год. Прописани програм из овога, предмета сувише је велики, те није могуће да се сврши за једну годину. Ради тога ваљало би га поново прегледати и скратити, "па онда наложити свима учитељима да га тачно швршују. Тако би требадо учинити и с нрограмима из других предмета. 8.) Поука о чувању здравла као и да није нрописана распоредом, — тако се из ње у многим шко дама врдо мадо предаје. Оно што је из тога нредмета наштампано у III читанци само се прочита, а, из књиге: „Наука о чувању здравља" ништа се не учи. Док се не пропише детаљни програм, с.шбодно. се може сматрати, да се оиај предмет и не нредаје у многим основиим шкодама. 9.) Наука хришКанска предаје се на многим местима, по учебницима дечијим миханички. Учећи десет зановести, неки преводи и седму заповест од речи до речи, а њу не би ваљадо ни да чују деца. ,Оче наш" Ц „Богородице дево" често се преводи погрешно. Не осврће се свуда на хришћански; морал. Ваља учинити с катихизисом оно, што је и у гимназијама. 10.) Световно иевапе не предаје се свуда, а где се пева, пева, се лено. На против црквено је певање свуда погрешно и готово на сваком другом месту друкчије се пева. Све ногрешке у предавању не чине једни исти учитељи, него једни у једном, други у другом нредмету и т. д. Школске зграде у овом окруту већином нису за оно, на што су унотребљене. Кад изузмемо: мрчајевачку , мијоковачку , прањанску, обе милановачке, враћевшничку и шутачку (све су то од тврде грађе), све остале иди би ваљадо пренравити и но што год дозиђивати им, иди заменити другима. Намешта школски свуда је по старом. Ска-мије су узане и високе (само у Бољковцима чиие изузетак) тако да се где где једва виде гдаве најмањих ђака. Табде су већином мале и необојене. Свака шкода нема по две табде. г Ваци који ноћују по школама, спавају на општим крететима, а само у Мијоковцпма имају сваки свој.