Просветни гласник

754

евију народа ! Влада је сад танша своје. Она нареди да се код нрашког намесника састави комисија од чешких и немачких нроФееора. Разуме ее но себи, свуда се ноказагае две етрује, од којих једна — немачка — апсолутно све одрицаше и сгојаше на свом „поп роввипшб" -— „не можемо", „не дамо" итд. Еао и за време краља Вацлава не остаде сада ништа друго, но да круна своју реч рече. Десетог Јануара 1881. изађе царско писмо, којим се наређује да се велмка шко.за у Прагу раздели у две велике школе : један чешки и један немачки универзитет ; да се старо име и на даље задржи и да ее влада иоетара за све потребе. како би ове велике школе почетком шк. године 1882. почеле радити. 16. Маја 1882. год. поднесе влада скупштини 'царевинском већу) законски предлог : да се регае епецијална питања која етоје у свези са претварањем прашког универзитета у два и која се тичу имања, збирака, штипендија и слушалаца једног и другог универзитета. Мислило се да ће посланици немачке народности, видећи како је круна етвар већ решила, пружити руку измирења, да ће се обе народноети искрено лосаветовати и израдити уређење које би служило и једној и другој страни на част. Али и ту се показа партајска сграст јача од племенитости. Немачки посланици не одржаше реч, већ се спремише да и оно на чему су заједнички ради.ли, буде безуспешно. У седници, која је имала да потврди компромие у одбору учивен, • наједаред поднесе немачка страна свој нови предлог, као додатак, да ее узакони : да сваки ученик чешког универзитета, пре него што етупи у практичан живот, мора нарочити испит из немачког језика полагати. Међу тим се од слушалаца немачког универзитета не тражаше знање чешког језика ! Та тако што за Бога од њих се не сме ни тражити ! ! - - Скупштина одбаци тај предлог и прими онај предлог који је одбор израдио. И ако је после тога и доњи дом усвојио тај предлог, још то није поетало закон, јер је требало да пристане и горњи дом ! Бе/пе се приближило већ време да. се заврше седнице једног и другог дома ; и тако би опет жеља чешког народа

оетала неиепуњена, да почетком гок. године 1882. чешки. универзитет угледа света. Кад ее под јесен 1881. год. н I. ново искупише оба дома. одбор горњег дома — у ком су већином Немци и одроди Оловени ! — окореле бирократе - оетави на страну решење доњег дома, и не узе га у претрес. Тек кад гро® Тун, бивши министар просвете, опомену председника оштрим — у том дому донде нечувеним — речма на његову дужност, састави се нарочита комисија, већином од Немаца, која изради сасвим други предлог онакав исти као што се предлагаше 1485. год. — т. ј. да. ее оснује нови чешки универзитет, а немачком, садањем, униворзитету да остане све имање, све збирке, здања, и т д. Известилац одборске већине, др. Унгер, иредседник највећег суда у Ауетрији, правник на гласу, нонашао се тако, као тптс не доликује човеку образованом На име, он је разлагао, како чешки народ стоји на много нижем стунњу образованости, како нема ни својетва, ни дара за чието научни рад; но на, послетку нека се оенује чешки уни верзитет, јер се не да том злу другојачије доскочити, али влада нека изда така наређења, да сваки који би на чешкој великој школи добио диплому, инак пре но што ступи у практични живот мора нарочитим иепитом осведочити да ана добро немачки ! Мањина је одборека предлагала, да се проето прими законеки предлог као што је у доњем дому усвојен. Деветог Фебруара 1882. год. беше заказана седница, кад ће се у горњем дому овај предлог ставити на дневни ред. Тога дана дошли су били у Беч сви црквени великодостојници, владике и архијереји римски, унијатски и православни (из Буковине и Далмације) и сви чланови царске породице. Не памти се, да је седница горњега дома била икад тако пуна као тога дана. Дебата је трајала 9. и 10. Фебруара и са 82 против 55 прими се мњење мањине одборске. Додатак Унгера одбаци ее еамо с 1 гласом већине (69 против 68). Чегока аристокрација пока.зала се достојна својих нредака. ГрОФ Шенборн и гроФ Бедкреди, као и ректор пр. уни-