Просветни гласник

753

се понова Бајстова влада, само с другш дичностииа, а исгим начелима настаде време кињења, гоњења чешког језика у школама и чешке интелигенције. Тако је трајало све до 1879. год., кад гроФ Тафе седе на министарску столицу. Он у ирвом свом распису обележи као цељ свога рада: да се свакој народносги иснуне све њене оправдане жеље. По томе ирви је "услов ва измирење народности, да се сви скуне у законитој скуиштини, па на том земљишту може се свакој учинити по вољи, у колико буде умела своје потребе разложити, оправдати и већину за се задобити. Еад се чешки иосланици 1879. године решише да уђу отет у „рајхерат", они иоднеше своје жеље и тужбе у једном нарочитом акту круни и влади на знање, и рекоше, да су то само оне жеље које се дају без икаке промене усгава, онако административним путем, остварити. Између ових жеља да ли беше и чешки универзитет ! ? — Не ! Чешки посланици беху много скромнији ! Они су само желели : 1. Да се у будуће дозволи хабилитација доценту на основу писмених научних радова написаних на чешком језику. 2. Да се влада постара за то, да се испити на свима ©акултетима могу држати и на чешком језику. 3. Да се на правничком и философском Факултету започну предавања чешка почетком шк. год. 1881., а на лекарском Факултету 1883. год. Ради остварења ових жеља и народних потреба нека се одмах 1880. год. стави у буџет нужна сума за издржање довољног броја чешких нроФесора. Као што се види, чешки су посланици тражили, да се чешки универзитет подигне административним нутем, а то се могло помоћу владе брзо и посгићи. Али тако наређење увек је нееигурно за будућност, јер ако се министарство промени и дође на крму Ауерспергова влада, која је према Словенима, а поглавито према чешком народу, непријатељски раеположена, онда би могло и чешког универзитета тако исто админисгративним путем несгати, као што је и постао. Осим тога про®есори чешке народности били би увек потчињени већини немачких прошесора и изложени свакојаким неприликама. Против овог предлога диже се цела немачка странка и нелачки про®есори прашког универзитета. Они захтеваше, кад већ не може бити другојачије — да се оснује нов, чисто чешки универзитет, али имање, збирке, штипендије, здања, све то да остане немачком универзитету ! Онако исто безобразно говорише 1880. године немачки про®есори, као што чинише магистри, њини другови, 1485. године ! — Ко је прочитао први чланак о томе, увидео је највећу сличносг. Но чешки посланици задобише у царевинском већу већину за се, те приликом претреса буџета за прашке велике школе известилац Јиричек поднесе предлог, који и већина прими : да се влада позове да законодавним путем сиреми и поднесе потребне предлоге, те да ее једном оправдане жеље чешког народа односно питања вел. школа задовоље. Практичан резултат- отуда био је веома мален, јер у буџет за 1880. год. стави се позиција : да се 4 редовне и 2 ванредне чешке катедре подигну ! Кад је скупштина на ново сазвана за 1881. год. и кад међу предлозима од владе поднесеним не беше ни спомена о чешком универзитету, тада Јиричек у име 80 посланика поднесе интерпелацију на министра просвете, да покаже шта је учинио и шта намерава учинити: да оствари лањеко скупштинско решење. На то је, први пут у име целе владе, барон .Конрад, министар просвете, одговорио : „Влада признаје, да је учење и предавање свију предмета на чешком језику могуће, јер се литература чешка у тако великом обиму по свима гранама наука развила, а рад појединих чешких проФесора као и евију наставника тако је чисто научан и свестран, да се може чешки универзитет основати. Чешки народ има пуно право тражити, да се и на највишим школама његов матерни језик заведе." То је била прва владина значајна изјава. Против тога одмах је немачка страна уложила свој живи протеет, и дала свима немачким ошптинама миг, да подносе решења у противном правцу. ПроФесори немачки осрамотише се као нико, кад рекоше : да ее немачка (! !) наука може само на немачком језику предавати, — као да је наука као наука немачка или Француска, — а не имовина 95