Просветни гласник

752 чешко о ЧЕШКО СВ II (ПО ЧЛАНКУ ИЕДАГОНЈКОГ ЛИСТА дПЕДАГОГИУМ®ј БРОЈ IV ЗА 1882. ГОД.). Година 1620. била је кобна, а у својим последицама не може бити жалоенија. Прашке велике птколе бејаху ирво у рукама утраквиста, а за тим у рукама протестаната. Кад је католичка и немачка етранка одржала иобеду у боју противу хусита, а за тим и противу протестаната и чешке народне странке; кад је бавареки херцег у друштву е језуитима и шианским драгонерина сваки отпор евуда крваво угушио, онда ко би жзшће био гоњен, но прашке в. школе, ово легло хузитизма, протестантизма и народне странке чешке ? Ео је могао, тај се иселио, чим је чуо за ону изреку католичког краља и цара немачког Фердинанда : да му је милије видети целу краљевину у пепелу и развалинама, еамо нек је католичка, нежели да цвета и да је ерећна, а да је протеетанска ! Ко није могао побећи, ко се ослањао на дату реч : да ее „бунтовници" неће казнити, тога су апсили и грозно оеуђивали. Тако н. пр. поеледњи ректор, Јесенеки од Јееенице, осуђен је био после битке на Белој Гори, да ее за језик обеси, а другим деканима и проФвсорима да се осече најпре десна рука и језиз ишчу а, а за тим да се посеку. Велико имање школско буде узапћено, на нешто поклоњено језуитима, а нешто од стране краља Фердинанда задржано за држану, а нешто оетављено новом универзитету, који сад доби име „КарлоФердиштдеа" . Као званичан језик свуда се у свима школама заведе латински. — Први ректор и декани трију Факултета бејаху језуити, а само декан медецинског -Факултета беше мирјанин Језуити задржагае етаро уређење, они признаваху сва етарија наређења односно предавања. начина исиитивања, давања академичких чинова и т. д., али они ироменитпб дух, садржину евију тих наређења. Тако жалосно стање, иуки Формализам, трајао је до 1763. године. Тада је један ироФесор философског Факултета добио ирви дозволу, да може евоја предавања држати на немачком језику. 1784. год. наредио је цар Јосиф II да се у философском и правничком Факултету држе сва предавања на не-

УЧИЛИШТЕ мачком језику, а у Факултету богословском и лекарском да .језик наставни буде и даље латинеки. Но већ је и еама потреба практичног живота принудила владу. да. се пастирско богословље и бабичлук предају на чешком језику 1794: год. пак установи се и катедра „чешког језика и литературе" на Факултету философском. Тако је трајало до 1848. год. Датински се језик еве вигае и у богословском и у лекарском ®акултету замењивао немачким језиком. На првом јавном саетанку, држаном 11. Марта 1848. у световацлавском купатилу, : одену се разговор о универзитету и донесе резолуција : да ее тражи равноиравност језика чешког и немачког на великим школама. Већ 1849. године пријави се неколико родољубивих научњака да држе предавања на чешком језику и то : проФ. Хануш о моралној философији ; др. Чуар о енциклопедији наука ; Воцел о историји чешких уметности; проФ. Коубек о литератури пољској и чешкој ; про®. Челакооски о словенским језицима ; др. Фрич и др. Гртвалд на нравничком и др. Шаот на лекарском Факултету. Али и еада одржа иобеду германизаторски апсолутизам и клерикална католичка странка и сва та предавања бејаху просто укинута. Бахова еистема сахрани све и тако траја до 1860. год. Тада изиђе чувена октобарска диилома и парламентарни живот на ново ваекрее. Но оиет одма се јави етари клети непријатељ чешке елободе и језика : немачка централисгичка странка. Године 1866. поднесе чешка странка у чегаком сабору нреко свога првака др-а Гиг/ра нредлог : да је на прагаким вел гаколама сваком наставннку слободно да предаје на чегаком или немачком језику. Како је пак већ надвладала Бајстова система са својом изреком „Словене треба уз дувар притерати", то и ово решење чегаког сабора остаде без икаког резултата. За време кратке владе Хохенвартове 1871. год. једва, услед заузимања тадањег министра проевете .Тиречека, установи се неколико ванредних катедара у философском Факултету за предавања на чешком језику. Али још те исте године поврати