Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ

ђ. Требадо би данашњи распоред изменити и тачније одредити, шта се из ког предмета има учити. По данашњем распореду траже се црквене песме а од световних ни спомена нема. Требало би прописати тачно, које се световне песме у ком разреду морају научити певати. Колико је певање у кору корисно, то сви знамо, нарочито у крајевима у којима се не говори правилно и деио српски, нити се уме депо српски да пева. Жадосно изгдеда школа у којој ученици за три године ни једну српску песму не умеју заједнички да певају. Сем невања, требало би и цртање да уђе у наставни план. Требало би, макар и у најужем оквиру, техничке радове са цртањем спојити и у основну школу завести. Ово су довде, господине министре, опаске, које се тичу унутрашњег урођсња школе. Ја сам наравно само неке споменуо, од којих би се неке могле довести у ред, још у течају ове школске године, те би се тиме много помогло школн п толике грешке и неправилности спречиле, да се не понављају из године у годину код сваког ревизора. Од спољних прилика, које су на рад школе штетно утицаде, могао бих ове да напоменем, као најглавније: а. Ђрло неуредно двлажење у школу. У сиротнијим брдским крајевима, из којих мужеви обично иду у дунђерлук и ћерамиџидук, деца додазе у школу, само од почетка Децембра до великог поста, па престану. Сад наступа мртва сезона шкодска,. у којој некодико ђака иде редовно у шкоду, а остали чувају стоку и гледе кућу, јер су им мушке главе из куће отишле да аргатују по нитоминама. Чешће и ђаци оставе школу, па оду са родитељима у печалбу. Ово је овако у брдским пределима, али има места, где се остаје од школе тек онако, што се то може, Тако н. пр. у десковачком срезу није нужно бидо, али су ипак деца крајње неуредна била, нарочито у оне три школе које су као слабе и рђаве оцењене. Овде је кривица на првомместу до општине и полицијске власти, које су крајње немарне у вршењу своје дужности према школи а на другом месту, до самог учитеља. б. Немарност и аљкавост оаштина. ирема својим гиколама. Све чекају да им неко дру.ги са стране доведе школу у ред и набави јо.ј све потребе. Да су општине наше у опште мање више равнодушне према општем добру и напретку, у то ваљда нико не сумња. Ретко је општина којој је школа преча од свега и која је сматра као добро првога реда. Шта више свуда се жале, како им је школа као неки терет. По-

КА о основним ШКОЛАМА 751

лицијске власти ни мало се не брину да утврде правилније погледе и мисли о школи. А оне би то могле, јер непрестано имају непосредног додира са народом. (Али је полицијским вдастима, чини ми се, скоро свуда више до тога стало, да која ошптина не остане без извесног подитичког листа, или да који систирани број каквих опозиционих новина дође до руке какве ,народне жиже," — учитеља, — да га он објасни у своме крају интедигентним сељацима, — но да потраже извешћа сваког месеца од општине и учитеља о стању школа у своме подручју). Нодицијске власти мисле, да не морају ни мимогред утицати на шкоду и општину, јер њоме управља непосредно господин министар просвете из Београда. Иначе се не.да објаснити како може школа са три разреда, на пушкомет од с.реске канцедарије, никако да не ради цеде године, а овамо се рачуна као уредна и редовна школа, и полиција ништа за то и не хаје... Повереници општински, који присуствују испиту, боље би било, да се изаберу у ночетку шкодске године те би тако могли да воде рачуна преко целе године о учитељу и шкоди и онда би могди дати обавештења ревизору. Онда би се више интересирали да сазнају све што у школи бива, а овако их пред иснит одреде, па и они не знају ништа у име оиштине о школи и учитељу да казку. Требало би изриком напоменути општинама, да се повереници не смеју мешати у давање оцене и да се морају потписати на протокол, да су присутни били при испиту. Иначе често повереници не појимају своју дужност, те праве сметњу и неприлику. Ј а сам у II делу евога извешћа поменуо такве случајево од веће вредности. Из свега овога издази на чисто то, господине министре, да су немарност, неспремност, непознавање и невршење савесно своје дужности, главни недузи, са којих сви наши .јавни нослови, па и школе, рамљу. Строга контрола, и јача одговорност радника на јавним пословима са једне, а тако исто и безусловно вршење дужности од стране општина, иомогле би и овде да се на боље окрене. Захвалан на високом поверењу госнодина министра просвете и црквених носдова, 24. Јуда 1882. Ниш. понизни М\ ИхЛЕНКО ^АРКОВИЋ Супленат учит . школе )} .