Просветни гласник

750

извештаји школских надзорника о основним шкодама

кодико је који ђак научио, слабуњавди се не уписују но се отнусте, на се до године запишу као нови ђаци у 1 разред. Ако је школа са више разреда, то се исто ради, само што се ђак, који је целе године учио III разред, враћа пред испит у II р. и уписује као ђак који понавља разред, — а то се може, јер није заведен у III разред. Остане ди и даље по старом, ревизору није могуће у Јуну месецу да контролише да ли је учитељ правилно или неаравилно радио. в. Требало би да буде ревизије школа и првог течаја (семестра) и да се онај рад у првој половини године процени. Ма какав, макар и нестручии надзор са тачним уиутством, у половини школске године т.ј. на свршетку зимњега течаја, био би од неоцењене користи за школе. Већина учитеља не ради редог.но ништа с почетка школске године на и целог зимњег течаја. Тек почетком летњег течаја притегну се деца и онда се ради за испит и белешку. Има случајева, где су деца овом нрезорношћу тако збуњена и сплетена, да се окренути не знају, а то.зато, гато сецеле године само последња два месеца редовно радило у гаколи и деца су долазила у 7 сати пре подне а излазила у 12. Ово би се могло лако извргаити по варошима ревизијом на свршетку зимњег течаја, а по селима, могле би власти ио упутству да се увере да је бар рађено у школи, и да је настава у редовном току. Ова би ревизија требала да има вредности при оцени на главном испиту. .1 а сам вам. господине министре, напомињао гаколе у II делу свога извегаћа, у којима учитељ целе године није савршено нигата радио. Деца се отиадила од школе и она само по имену ностоји. Учитељ истина измишља све могуће у своју олакшицу, али овога не би могло бити да је ма какав надзор обављен у ноловини школске године и да сте ви, господнне министре, благовремено о свему томе били извештени. г. Требало би да ревизор има више времена за оволико школа или мање гакола за оволико времена. Није могуће уверити се потпуно о стању једне гаколе за 3—4 сата и о ономе гато је она целе године проживела и урадила — нарочито кад човек дође у неиознату околину. Да се ревизор чегаће превари, а чегаће можда и огрегаи, о томе иема сумње. Кад би ревизија могла да буде и инструктивна, највећа би корист од ње била и онда би ревизору требало вигае времена но гато га сад има на расположењу, У Саксонској ностоје срески инспектори школа и онда се оваке иогрешке не могу никако десити, као ^гато су ове, које ја набрајам. Само строг, али праведан и стручан надзор могао би да поправи нагае гаколе, учитеље и немарне општине. — То би било тек онда кад би ревизор имао какве год власти или кад би му бар власт стајала на расиоложењу, да се тако одма

изврше његове наредбе односно гакола. Има опиггииа које целе године нису хтеле да набаве креде и сунђера за гаколу, и нису хтеле да дотерају дрва гаколи. да им се ,зеп,а огреју. Има општина које хоће да затворе школу, јер лх, веле, скупо стаје издржавање исте. (Може се казати да их скоро нигата не стаје, колике су иотребе једне школе у селу). Има случајева да од 50—60 редовних ђака у сва три разреда, свега њих 10 долазе редовно у гаколу а они здруги не долазе и онгатина ни једног родитеља ђачког није казнила. То су примери, поред многих других, о немарности нагаих опгатина према гаколи. Овави примера има и о учитељима и они се налазе у другом делу мога извешћа. Кад се подеси слаб и невешт учитељ, са оваком неуредном ошптином, онда се може замислити каква је то несрећна и жалосна гакола ! А да је надзорна власт ту у близини, колико би она могла да утиче на општину и учитеља у интересу опгатег добра. д. Гучне књиге не би требало давати деци сем читанака и не би их требало нисатн за децу но за учитеље. Читанке за III и IV раз. требало би друге израдити. Учитељи би требали сами да читају и ирибирају материјал, па да га обраде и удесе за своје ученике. Овако сад, има гакола у којима се без мало све нз књиге учи, па чак и „иознавање домовине и света" има свако дете у другом разреду као ручну књигу. Ово по правилу никако не сме да буде, и требало. би забраиити строго. Место ових ручних књига, могло би се с правом пре тражити од учигеља, да они пређени материјал заводе са децом у свеске за поједине предмете, и то у најкраћем изводу, са самим појмовима. п те би свеске служиле деци за репетицију. Таквим радом тек, огледала би се снрема, вегатина и продуктивност учитељева. Тако би сваки учитељ био принуђен да чита и мисли, а деца би била спасена од сваког механизма, и покренула би се на саморадњу. — Дневник рада, који се данас тражи од учитеља, могао би се онда и не тражити, а место њега могле би боље за сигурно оријентирање иослужити деловодне свеске појединих иредмета. Поред њих би требао детајан програм учитељев, и онда би се сваки а најлакгае ревнзор брзо и лако дао обавестити о стању наставе н рада у једној гаколи, у свако доба године. У овогодигањој ревизији од 50 учитеља нисам нагаао њих 8—4, који су водили дневник рада. И од тих који су водили дневник, један је добио оцену слаб , а други једва са олакгаавним околностима оцену добар^ Дневник се рада данас Фактички не води у нашим школама, нити се уме да води. Ко је хтео оваким дневником рада да контролише рад учитељев, промагаиоје цељ. Ја сам тражиоместо дневника ирограм рада, те сам по њему питао и судио, колико је, како и гата урађено у гаколи.