Просветни гласник

756 чешко свеучилиште

коме данас веома угдедно меето заузима, онда се можемо нуно надати да ће се од сада још већма ширити књижевност чешка и да ће но могућству ностати и оригинална. А у колико ће тек већи утицај чешког универзитета бити на културни и подитички живот народа ! Чешки народ, пробуђен из свог дубоког ена, нробуђен од мадене гомиле родољуба својих, води све једнако од 1848. год. до данас тежак и непрекидан бој за евоју народну ексистенцију. За ово — сразмерно — кратко време извојевао је себи тодико, да се и сами они који су га будиди нису надали толиким резултатима, којима се данас може пред цедом Европом ноносити. Па ипак нешто због мржње од стране Немаца, а нешто због незнања, кудтурнн рад чешког народа врло је мало познат и цењен. Подизањем народног позоришта и чешког универзитета, он је доказао и на пољу лепих вештина и на пољу чисте науке евоје право, да буде и Формално признат и примљен у ред кудтурних народа. У политичком смислу, оснивање чешког универзитета значи ирви знатнији усиех према „странцима". И еамо тај о>акт, што већ и еами нем. прошесори и подитичари ниеу смели више говорити о инФерморитету (нотчињеноети) чешког народа и што нису могли више порицати права чешког народа, донеће, те ће ее и положај чешког народа на боље окренути. Но и оениван ем чешког универзитета није још све свршено. Прво и прво, и еам универзитет није такав-, какав би одговарао жељама и потребама нар*ода ; а. друго, чешки народ• има сада да издржава конкуренцију с осталим културним народима. Сад тек настаје озбиљно доба рада за проФесоре и ученике; сад тек чекају и једне и друге небројени бојеви на пољу науке; сад тек ваља сву снагу нанрегнути, те да ее нови једва нодигнути

храм науке достојно доврши, да свима донесе оне нлодове, које народ од њега и кроз њега тако жељно очекује. Пре свега ваља попунити све нразнине ! ПроФесорски зборови и посланици чешки иа собору бечком морају ненрекпдно наваљивати на владу, да се и за чешке катедре набаве оне збирке, она помоћна средства којима се поносе про®есори немачких катедара и без којих нема напретка у науци Највећа дужност пак настаје за све чланове университета, били они проФесори нли ученици, да оно народно благо, које је поеле толиких напора једном стечено, умеју не само сачувати зего још и развити и усавршити. Света је дужност про®есорима, да се ману свак даких личних зађевица, и разиих еуревњивосги међусобних и да непрекидно имају на уму свој идеални позив. како би у срцу млађег нараштаја одгајиди цдамен љубави према наукама, оданости и пожртвовања за отачасгво и народ, те да се ова племенита осећања на ново и у још већој мери, но и доеад, рашире у срцу цедог нашег народа чешког. Народ је чешки истина маден народ ; ади ако хоће да одоле свима опасностима, које од свију страна прете, мора напрегнути сву своју снагу, и сваки појединац треба и мора да ради у колико му душевна и телесна снага стоји на раеположењу. Тврдо емо уверени, да ће нро®есори и ученици вршити своју свету дужност, да ће обновљени универзитет „Карло-Фердинандеа" одгајити и васпитати људе, који ће, не гдедајући на дичне и себичне интересе, ширити науку и нроев^ту'и фодољубива осећања по цедом народу, и руковођени таким надама ноздрављамо нови чешки университет речима : Да живи, да цвета, да се шири и да напредује чешко свеучилингге ! Др. ј. ј З а ^ лента .

ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ ШКОЛСКЕ ХИГИЈЕНЕ (по багинс^сш)

О 1Ш^0«ЛС1^0Ј соби А. Величина школске собе. Иоврпшна њена ј

Колико треба да буде школска еоба, завиеи од више услова, као : 1. Од броја ђака, који ће се у њој учити ; 2. Од органинације учитељеве и ђачке. (Ту се разуме енага органа за говор и даљина гледања);

3. Од одређених архитектонских услова, у кодико се има да постигне цељ целине ; 4. Од величине ђака, јер се за сваког ђака мора да одреди нростор за седење ирема величипи његовог тела ; 5. Од нростора, који се налазе међу клупама уздуж или попреко;