Просветни гласник

757

6. Од проетора, који учитељ иотребује за се и за наставни латеријал ; 7. Од простора, који орман и пећи заузимају. 1. Нужно је одмах да кажемо, да ваља правити разлику међу народним школама и вишим гаколскич заводима. Народна школа мора увек да рачуна на много већи број ђака, нарочито у нижим разредима, него поједини разреди виших гаколских завода. Обично се готово свуда мисли, па и у нас, да један учитељ, кад има само један разред, може учити оеамдесет ђака. Међу тим, као гато ће се даље видети, осамдесет ђака веома је голем број, и многи разлози, како педагогаки тако и хигијенски, говоре противу тога броја. Еао нормални средњи број ђака у једноме разреду, може се рачунати тек гаездесет. Ако буде вигаеђака, наставник губи нреглед целине, иоједине ђаке није у стању никад довољно да посматра и да на њих обраћа довољно иажње, па тако и настава промагаа своју праву цељ. Поред тога, код броја осамдесет или вигае ђака, немогуће је ни мислити на то, да се могу испуњавати они услови, које прописује наука о чувању здравља. У вишим заводима, гимназијама, узима се средњи број педесет а шесет је већ највећи број који се у нужди сме триети ; 2. Еао прво недагогако иравило важи ово : сви ђаци, који седе у најпоследњој клупи, кад се узме да могу добро да виде надалеко, треба да су у стању да јасно расиознају рукопис, који се на табли напише; чсто тако и учитељ, који има нормалан вид, треба да може свакога свога ђака, па п онога у последњој клупи, тачно од свога стола видети и довољно посматрати. Даље се мора назити на то, да простор учионице не буде толики, да се учитељев говор у њему чује тек онда, кад се учитељ прекомерно напреже, већ да учитељев говор буде разумљив ђацима у последњој клупи и онда кад се учитељ умерено напреже. 'Гако дакле број ђака ограничава се на првом месту педагошким захтевима, а тако исто и захтевима природне способности човекове организације. Да би се што тачније одредила дужина гаколске собе, према горе изложеним захгевима, нредузета су испитпвања над децом и траженоје, у којој 'даљини могу деца јасно читати рукоиис на табли. Ресултати свију испи-

тивача ниеу били потпуно истоветни, али нису били ни тако различни да ее није лако могла наћи згодна средина њихова. Нагало се, да средња даљина на којој ђаци могу добро чжтати рукопис с табле износи око осам и по метара. Према томе као максимум дужине гаколске собе узета је дужина од девет и по метара, нремда су неки иснитивачи игали и нреко овога максимума за читав један метар. Оеем нормалне даљине гледања код деце, при одређивању дужиае гаколске собе, увек се водило рачуна и о томе, да се учитељев глас може чути без јаког напрезања његовог, и да учитељ може имати потпун преглед над свима ученицима. 3. Кад се већ овако одреди дужина школске собе, онда ширина исте зависи поред осталога и од неких техничких обзира. Тако на ирилику техника се мора посгарати, да се избегну сва вештачка средства, као н. нр. подупирачи у нижим бојевима. Таква вегатачка средства, налазећи се ио средини гаколске собе, отежавају наставнику осматрање целога разреда, а ученицима дају нрилике да се за њих заклањају и ток наставе ремете. Узевгаи у вид ово и још неке околности нагало се, да је за гаирину гаколске собе довољно 6, 905 мет. премда у крајњем случају може се и нешто мало већа ширина допустити. Одређујући овако гаирнну и дужину гаколске собе, одредили смо у једно и њен облик и као што се видп, она би имала изглед паралелограма. Евадратна шорма гаколске собе, може се дозволити само за мање разредне собе, а то је случај кад није нотребна горе одређена дужина- Сад је питање на којој страни тога наралелограма треба прозоре намесгити. Физички разлози, као што ћемо то код питања с осветљењу још даље видети, казују нам. да се најбоље види у целој соби гаколској, кад се нрозори наместе на дужој њеној страни Учитељево место биће тада до краћег дувара. И доиета еамо неизбежне околноети могле би архитекта принудити, да прозоре намести на краћој страни наралелограма и да тако учитељево место морадне бити наједној од дужих страна. Но бага да учитељево место буде и до каквог краћег дувара, опет ђаци не емеју пред њим седети у врло широком размаку, јер би тада учитељ морао ненрестано да окреће главу на лево и на