Просветни гласник

758

једна глава из школске хигијене

десно, па да може све ђаке на оку имати. Но осем тога ученици не би могди добијати довољно еветлости, ако би њихова седишта заузимала много простора у ширину. Дакле ирема недагошким и здравственим разл.озима при зидању сваке школе мораће се на то пазити, да се увек поетигне извесна еразмера међу дужином и ширином школских разреда. Испитивања еу и овде показада, да ширина не еме износити испод ' г / 3 , ни преко У 4 дужине школске собе. Према томе дакле стране паралелограма, који предетавља школску собу, стајале би у сразмери као 3 : 4. (И тако н. нр. ако еоба изноеи 4 хвата у дужину, онда не треба да је шира од 3 хвата). 4. Довде смо само онако у општим цртама показали услове, на које треба да ее пази нри одређивању површине школске собе. Међу тим кад пређемо на одређивање онога простора, који припада свакоме ђаку посебице у еразмери е његовим узрастом или боље рећи према величини његова

тела, онда тек долазимо на оне мере, којих се ваља тачно нридржавати. Овде би згодно било, да кажемо јпто год о школским клупама, и да покажемо ева опа гледишта, која су меродавна била при расирављању овога питања, али како је ово питање лепо расправио др. Ј. Кужељ, то се ми овде у то питање нећемо ни уиуштати, осем неких узгредних наномена. Онај нречник дубљине, који дете заузима, кад ееди за екамијом, одређује се : а. Ширином стоне даске ; б. Хоризоналним растојањем унутрашње ивице етоне даске од предње ивице седишта (диетанцијај ; в. Ширином седишта ; и г. Дубљином наслона за леђа и колики је нагиб назад. Пречник дужане мери се на оном делу стола који ђак заузима кад се удобно намести да пише. Цела површина коју тада ђак заузима сазнаће се у квадратним мерама множењем дужине са ширином :

;и ЈЕДНО ДЕТЕ ТРАЖИ:

<3 и в 0

н ф и

° < Е н Е4 ј-г ^ § 3 < о н Б к

метара

ширина седишта -X 5 3 < N

А & н к ^ м н ^

метара

квадратна површина

квадр. метр.

Паиенхајм по годинама

година

5— 7 година 7-10 „ • 10-14 „ • 14 и преко тога Бок ■ ■ Цвец 6—10 10—14 14—18 Ланг ■ Гиљом Шајер ■ Фарнер Фрај Херман Бухнер Паров

0,209 0,262 0,314 0,314—0,392 0,314—0,392 0,28—0.38

0,308—0,403 0,36—0,54 0.45 0,45 0,45—0,51 0,392 0,471 0,471

Пруски модел на аариској изложби. 0,В01—0,327 Берлинска школска деиутација ј 0,301—0,327 Наредба владе у Келну 24. Јула 1865 0,349—0,392

-0,235 -0,105

0,131 0,183 0,209 0,2090,078- 0.07—0, 0,106—0,123 0,139—0,152 0,084—0,142 0,045 0,-0,03 0,015—0,03 0,052—0,078 минус 0,052 0 0,052—0,091 0,052—0,091 0,078

0.209 0,235 0,288 0,314 0,235 0,18—0,207 0,224—0,237 0,259—0,232 0,190—0,291 0,27—0,39 0,24—0,33 0,225—0,255 0,248—0,327 0,262—0,301

0,210—0,235 0,222—0,262 0,183—0,235

0,497—0,523 0,602 0,628—0,654 0,680—0,706 0,628 0,472—0,508 0,542—0,565 0,628 0,475—0,571 0,600 0,600 0,52—0,60 0,471—0,628 0,549—0,628

0,274 0,409 0,530 0.606 0,393—0,459 0,270 0,365 0,447 0,276—0,460 0,414—0,450 0,414—0,450 0,358—0,477 0,278—0,403 0,374—0,452