Просветни гласник

731

Записник Главног Просветног Савета

< АС ТЛНАК СХХУШ 20. Сеитембра 1882. год. у Београду Били оу: председник Д. Нешић ; потпредседник Ј. Пвцић ; Редовни чланови: Лзуб. Клерић, др. 13. Бакић, архимандрит Нестор, М. Зечевић, М. Миловук, Драг. Јовановић. Ваиредни чланови: уБ . Ковачевић, Јов. Ђорђевић, Бор. Тодоровић, Б. Козарац и II. Никетић. Привремени послово!) др. Ник. Ј. Петровић. I Принремени иосдовођ чита записнник 127. састанка који Савет нрима. II Министар иросвете и црквених иослова, писмом од 28. ов. м. ПБр. 7580, шиље Савету сведочанства Љ. ЋариАа. Просветшг Савет нашао је да је г. Ћирић цодожио испит зредости и свршио фидософски Факудтет у одсеку историјско фидодошком . Према томе г. Ћирић има врдо добру квадиФикадију за наставника средњих шкода и то за историјско-Фидодошке преддете. III Бор. ТодоровиИ у име г. Адковића и своје реФерише, да што се тиче дене Хроматкових сдика за физику, остају при своме реФерату, који је читан на 100. састанку Гдавног Просветног Савета : да је дена од 30 динара коју нонуђач захтева са свим усвојена. Савет се сдаже са мњеаем својих реФерената. IV Лредседник позива др. Бакића да продужи читање шкодског закона за ученике гимназија и реадака. Др. Вакић чита чд. 24. Ћ. Козарац преддаже да се каже за кодико пзостанака казниће се ученик иекључењем из шкоде, јер би се могдо десити, да се то неједнако по шкодама врши, а та казна је и потребна због тога, да деца не изостају много од шкоде. Овај пре,здог потпомаже и потпредседник Пецић. Референат брани одборски нредлог тиме што је по њему остављено проФесорском савету да одени кад треба ученика из шкоде искључитп због многих изостанака, јер сви изостанци нису једнаки; неки их чине из нужде, други из беса, на то треба оставити, увиђавности ироФесорског савета да цени. Посде тога Просветни је Савет са 5 противу б гдасова, а 3 нису гдасади, оддучио да се прими чд. 24. по преддогу одбора. Чданови 25., 26. и 27. примају се по преддогу одбора.

Код чд. 28. ЗечевиК преддаже да се при оцењивању вдадања узимају у рачун и казне које су проФесори изрекди, иначе те казне не ће имати ни онога значаја ни онога успеха кога би требадо да нмају. Референат брани преддог одборски, јер све веће казне изриче разредни старешина и директор, а не би бидо право да се н рад мањих' погрешака, које казни проФесор, даје ученику сдаба оцена из вдадања. Просветни Савет је за тим оддучио да се чдан 28. прими по преддогу одбора. Чд. 29. прима се без измена. Код чл. 30. Ј. ЋорђевиЛ преддаже да оцену о вдадању ученика даје директор у договору са свима наставницима, који предају у дотичном разреду, јер би на тај начин оцена била потпунија и праведнија, а не само директор и разредни старешина као што је У преддогу. Референат одговара, да би такав начин оцена био заметан, а све што се тиче давања оцена о вдадању ученика на ситно је забележено у правидима, тако да не остаје директору и разредном стареШини никаввог решавања, но да виде само у списку казни, је ди ученик преко године кажњен и кодико пута, па према томе и прописима шкодског закона имају забедежити оцену из вдадања — решавања каквог дакде бити не може. Посде овог објашњења Просветни Савет са 8 противу 4 гдаса, а 1 није гдасао, примио је чл. 30. по предлогу одбора. Чл. 31. примљен је без измене. И тако је свршен претрес закона за ученике гимназија и реадака. Председник позива чданове да преддоже, ако би још што имади што би могдо ући у тај закон. Арх. Иестор предлаже да се у еведочанства бедеже и сви оправдани и неоправдани изостанци, које је ученик учинио за време учења у ком заводу, ношто би такав пропис на многе ученике добро дејствовао и чувади би се да им се не заводе многи изостанци у сведочанства, Ово је потребно нарочито после тога пошто су друкчије регулисане казне и искључења за изостанке, а овако се ради и по многим другим страним шкодама. ЋорђевиК потпомаже преддог г. Пестора с додатком да се на крају шкодске године мора издати сведочанство сваком ђаку, и на том сведочаоству да се забедеже изостанци као што г. Нестор преддаже.