Просветни гласник

ЗАЛИСНИК ГЛАВНОГ ЛРОСВЕТНОГ САВЕТА

ПециЛ сматра за потребно да се на крају године издају ученидима било сведочанства бидо уверења о учењу и владању заједно са учињеним изостанцима, јер би на тај начин школа иречистила своје рачуне и дала извештаја родитељима и стараоцима о владању и успеху деце њихове. После тога Просветни је Савет одлучио да се неоиравдани као и оиравдани изостанци бележе у сведочанства или уверења. Сведочанства се издају ученицима редовно на крају сваке школске године, кад они или њихови родитељи то затраже. Та сведочанства остају у њиховим рукама. Овај додатак да се стави као последња тачка у чл. 24. ПециЛ напомиње да су и београдска и крагујевачка гимназија предлагале да се заведу, „ученичке карте," које би ученици увек носили уза се, те тако да могу у свако доба доказати да су ученици гимназије и реалке. Износећи тај предлог, мисли да му је место у том школском законику, који је на дневном реду. Пошто је и Просветни Савет нашао да би доиста ученици требали да имају своје „карте," којима би се могли у нужди или иначе легитимирати и пошто је требало да се у извесним случајевима зна којеђак а ко није, одлучио је: да се заведу „ученичке карте" и та одлука да се дода члану 17. И тако је примљен цео школски закон који по коначној редакцији гласи : ЗАЈгуОМ За ученике гимназија и реалака I Владање ученика А. У школи Чл. 1. Ученици гимназија и реалака дужни су владати се добро и иавикавати се на све врлине, које ће им у потоњем грађанском животу, као образованим људима, бити потребне. Чл. 2. Ученици морају тачно и уредно долазити на предавања. На знак звона треба одмах сви да иду у своје разреде, и да ту у тишини и реду дочекај.у наставника,свакад на одређеноме им месту. При уласку наставника треба сви да устану и да мирно стоје, док он не седне или док им не даде знак да седну. При прозивању ради бележења изостанака треба сваки ученик да се присто.јно одазива. За време иредавања ие сме нико улазити у школу нити излазити на поље без допуштења.

Чл. 3. Кад наставник предаје, треба сви ученици да пазе; за то време не смеју се они ничим другим забављати. Нарочито морају ученици бити мирни, кад се испитују ради оцене и кад израђују писмене задатке у школи. Чл. 4. Ученици треба да врше савесно своје школске ду| жносеи. Тако, они су дужни да свагда на време израђују и доносе одређене задатке. Они треба да су увек спремни за испитивање. Нико не може захтевати да се испитује кад хоће, нарочито ради поправљања белешке; на против сваки је ученик дужан и преко године и па испиту одговарати, кад год се пита из кога предмета. Чл. 5. Између часова предавања треба ученици да се понашају иристојно. Нарочито се забрањује : викање, лупање, свирање и играње, бацање камена, лоптање, грудвање, говорење непристојних речи — и у опште све што квари школски ред. Забрањује се и пушење у школској згради и око ње. Чл. 6. Ученицн треба да живе међу собом у братској љубави. Зато се забрањује све оно што може пореметити ту љубав, а нарочито: свађање и бој, превара и вређање ма којим начиеом. Чл. 7. Ученици треба да чувају школске ствари и да не чине никоме штете. Чл. 8. Без допуштења директорова ученици се не смеју скунљати у школи у време кад нема предавања. Чл. 9. Наставнике своје дужни су ученици свуда с поштовањем предусретати и свагда покоравати се њиховим наредбама у свему, што се тиче школског реда и рада. Строго је забрањено омаложавање наставпика и њихових предавања, непослушност и упорност, оговарање, клеветање и вређање наставника ма којим начином. Чл. 10. Ради лакшег драгања реда одређује се на извесно време у сваком разрету по један или више редара, који се нарочито брину за чистоћу, ветрење и грејање школских соба, пазе иа ред у своме разреду између