Просветни гласник

767

и на томе, што друштва, уважавајући ово предузеће које је посвећено иекључп воинтересима науке и образовања, на сваки начин имају права очекпвати, да ће се за овака путовања пријавити огроман број ученика међу којима ће биги доста такнх који ће бпти у стању да плате половину или колико већ буде од онога тпто се обично за подвоз илаћа, и најпосле да то неће бити гомиле распуштених ђака већ уређена друштва добро дисциплинисаних ученика. 3. Што се тиче иитања где ће и како да квартире и да се хране ови наши млађани путници, ту имамо уза се два моћна заштитнпка : родитељску љубав и гостипримство. Ко може да посумња, да би гостопрнмство, та значајна карактерна црта свакога народа, тек онда добило своју праву вредност, кад би један народ другом у походе доходио, а то би било на овај начин у облику оних који су му најмплији, у облику његове омладине на којој је будућност. Ово би се могло извршити у толико пре што би у овом погледу владала потиуна узајамност, јер би се у целој Јевроии одмори ђачки удесили да падају у једно време. у колико то већ до сада још није тако. Свака мајка, којој би син, на овај начнн, отпутовао у другу земљу у туђину, била би, услед љубави нрема свом рођеном детету, нема сумње вољиа п готова да с радошћу дочека на свом дому туђе дете које би јој за дан за два — или ни толико, но само за који сахат — дошло, и матерпнски би га дочекала и гледала, јер би знала и надала се да ће и њено дете, тамо негде у туђини, тако -исто с раширеним рукама дочекано бити Осим тога, у сваком селу и у свакој вароши, има доста илеменитих људи, који би, с радошћу. сматрали за част што би оваког милог госта, за неколико сати бављења, могли нозвати у своју кућу и за евоју трпезу. На тај начин трошак око исхране наших младих путника спао бн на што мању меру и само би се јопг имало постарати за издржање за време самог путовања. И ако би се на показанп начин новчанн издацп за ђачка путовања свелн на врло умерену суму, још се- пе може казати да је тиме свршено све и да више никаких тешкоћа овде нема. Још би било преко потребно да се установе свуда и фондови за путовања, ако ни за шта друго а оно због сиромашних ђака, како би им се одатле пружила потребна помоћ за ова путовања. У том погледу смемо се понадатн, да ће она великодушна и добротворна срца, која је Вог имањем обдарио и који могу од онога :пто пмају да одвоје свакад где се ради да се у оииггем интересу учини што добро и корисно, да ће и овде отворити своју издапгау руку и потпомоћи ово иредузеће које се смера у опшге човечанском интересу, те да омладпна, та поносита н срага узданица свакога народа, може провести који ведео час и дан на путу о коме је реч. Да ће и сан ђацп, колико до њих стоји и начнном којим се ириличи, од своје стране чакође допрннети да се оваки фондови заведу п што више умноже, не треба ваздан ни да говорим . Б. Далеко би нас одвело, кад бисмо се хтели упу-

штати у иојединости како да се уреде ова путовања што се предлаж.у. Ово бп се морало оставити за прилику кад бп се о томе нарочито говор повео. За то ћемо оиде навестн само неке значајније моменте. 1. Куда би се имало путовати и зашто, не може се у опште одреднти, него бп се то имало удеснти сасвим према узрасту ђачком и њиховом телесном и духовном развнтку. И тако дакле у главноме морала би се удеситн иоступна путовања, тако да ученицн из млађих разреда походе иснрва ближе а после удаљенчје крајеве своје постојбине, а ученици старијих разреда требало би да путују у туђе и даље земље. При том, време колико бп се имало нутовати, морало би се унапред одреднти, строго се ири том обзирућп на удаљења која се имају прећи, на одмарање које је потребно на таком путу, као н с обзиром на то да овим иутовањима није цељ да се онако наситно изучава.ју ствари на лпцу места, већ да се походи и види само оно што је доиста вредно да се види и сазна, При том не треба губити из вида ни то да ова путовања не треба да однесу све време одређено за одмор, јер нма деце која желе да од тога проводу што и код евоје куће, у кругу својих родитеља, нријатеља и по' знаника. 2. 01то се тиче самог уређења ових иутовања н које бн мере нрп том требало предузети, мислим да би се на чрвом месту имала завести месна, покрајинска државиа. II међународна друштва. Месне дружнне нарочито бн се имале да старају да дочекују нутнике који им долазе, да им нађу склонншта и да међу становништвом нађу добрих поузданих вођа којп би показивали све што има да се види у меету, у његовој околини или мало даље одатле. У онште те би дружине имале да развију сво.ј рад у интересу васколиког предузећа. Не греба сумњати да се у свакој ва.роши неће наћи стотинама дечијих и школских иријатеља, којн би се радо придружили таким дружинаиа к вршилп свесрдно дужности које би им се у том погледу одредиле. Особито од гимнастичарских дружина можемо се надати да неће отказатп своје снажно суделовање у свом послу. 3. Склоп иојединпг путничких дружина не бп смео бити бројно ни сувише велики нп сувиша мали, (ово иоследње из обзира да се може путовати што јевтиније паробродом илн железницом) и нмао би се попунити на првом месту из завода који су један другом поближе, па. онима који се при.јаве за путовање да се одреди једно зборно место, одакле би се у одређено време имали кренути на пут куда се намерава. 4. Сви ученнци којп би овако за време одмора школског иуговалн, имали би за време целог нутовања стојатп нод надзором старешина којн се за пут одреде и њиховнм наредбама имали би се они безусловно покоравати 5. Да бн се путннчка друштва што лакгае могла кретат.и и да због многог нртљага не бп бнло којекакве сметње и задоцњавања, требало бн удесити, да нико не носи са собом оно гато му ннје од нреке потребе н то вавек да носи са собом и сам о свему бригу да води. I И тако свакн осим одела које носи на себи требало би да ионесе један шал — плед — и (по во.јнички) један телећак с иотребном иреобуком и другим стварчицама које су на нуту преко мотребне.