Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГААВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

735

грам, по коме би се имала написати ,Франдуска читанка за гимназије и реалке" не може ни отпочети све донде, док се не изради Француска граматика, какву захтева школска или бар док се не састави и угврди детаљни програм за изучаваље Француског језика по коме би имала граматика изради. Прво потписати је изкао*) овако исто мишљење главном просветном Савету у свом реФерату од 28. Марта ове године. 4. Октобра 1882. у Београду. ј^астас ЈТетровиђ, ироф. Вел. Школе. ЈК. ј^ЕДЕ^ЉКОВИЋ, ироф. беогр. гимиазије. )} Једни су биди мњења да би с погледом на практичну и хитну потребу требало одмах приступити са,стављању Француске читанке и за ту цељ требало би се послужити сличним читанкама које су удешене за немачке и руске школе. Таква читанка могла би још ове године бити готова и ђацима би добро дошла, јер за сад нема школске књиге која би могла ту потребу да подмири. Други на против мисле да би било боље сачекати оба програма онако као што реФеренти предлажу, па да се има за Француски језик целина и обе књиге по једном плану. Међу тим докле се не дође до читанке за Француски језик, која би по програму израђена била, нека се ученици служе сличним читанкама које су удешене за немачке школе, као што то и сада бива. После тог објашњења Просветни је Савет са 6 противу 5 гласова усвојио мишљење реФерената и одлучио: да се гг. Настас Нетровић и Ж. Недељковић замоле да саставе програм и за Француску граматику и за читанку, према наставном плану за средње школе,. који сада. вреди. IV Иетар НикетиК прочитао је следећи реФерат г. Петра ЖивковиЛа о „Лоауларној Геометрији" Ст. МарковиЛа : „Главном Просветнод Савету По одлуци Главног Просветног Савета, коју је донео на 104. састанку своме, прегледавши дело : „иоиуларна геометрија наииеао Ст. МарковиЛ ирофесор. Београд 1879 г." част ми је исказати Савету моје мишљење о овом делу, у следећем: *) Као што се види, у овом сасгаву има неких празнина; али тако стоји у оригиналном писму које је дошло Главном Просветном Оавету.

Ова књига, у којој нема листа на коме стоји „где је што?" нити има предговора, из кога, би се, као обично, могло дознати шта је покренуло г. писца, да се лати носла око писање ове књиге, и што је желио да постигне њоме, јер речи „за нижу гимназију," које стоје на првом месту, не казују ово тако и толико јасно, колико би предговор могао исказати, не може се употребити као школска књига за наше гимназије и реалке, пошто се употребљени материјал не слаже са програмом, по коме би се ова наука имала изучити у тим школама. Но она се не може ни прерадити за ту цељ; јер и кад би г. писац изоставио све оно, што би се по поменутом програму морало изоставити, а додао оно, што би се морало додати, и кад би све ово распоредио и извео према овом програму, морао би, по свој прилици, утрошити већи рад, но кад би целу књигу написао са свим из нова. Али, да споменем и ово, да се оваква књига и по новом наставном плану за гимназије и реалке не може примити за школску књигу, .јер практичној геометрији по овом плану нема више места у тим школама. Једино, ако би се могла употребити за наше учитељске школе и за земљедољску школу. Да ли се може примити за школску књигу у нашим учитељским школама, о томе ћу сада говорити; а за земљоделску школу нећу ни говорити, јер ми није познато шта се тражи из ове науке за ту школу. Учитељска школа прима за своје ученике и оне, који су свршили три разреда гимназије или реалке. Дакле она прима и оне ученике којима је геометрија, као наука са свим непозната, а познати су им само.' неки геометријски облици из геометријског цртања Са таким ученицима мора се геометрија почети са, свим из нова. Осим тога ученици учитељске школе спремају се за учитеље основних школа. Они се спремају, да буду учитељи деци, која до њих беху без учитеља. И они, као њихови учитељи, треба, да, их науче у ономе, што им говоре. Али познато је начело, да учитељ поред знања треба да има и подесну методу, којом ће оно, што хоће деци да каже, моћи да искаже и престави тако, да га деца увек могу лако разумети и да његове речи могу лако упамтити. А та метода јесте наочигледна метода, ко.ја се „не може ни код једног предмета тако потпуно употребити као код геометрије." Дакле, кад је наочигледна метода нужна за учитеље, онда их треба са том методом упознати; а како се она даје врло лако и лепо извести при настави у геометрији, то и такве књиге (геометрије), кад се пишу за учитеље, па и за почетнике, треба, написати не губећи из вида никако ову методу.