Просветни гласник

736

Но у књизи, о којој је реч, није се обратила пажња ва ову методу. Уверити се о истинитости ових речи, довољно би било загледати само почетак ове књиге. У место, да се мисао : новршине, линије, тачке и т. д. остварава посматраљем тела, најбоље коцке, у овој књизи ради се обрнуто; она се почиње са тачком па наставља са линијама и т. д. и г. писац, без сумње, мисл.и, да је много казао код овакве деФиниције тачке,: „тачка нема никаквог протезања (димензије) и њом се бележи најтачније неко место," неказавши претходно ништа о протезању. Да, али је немогуће говорити о протезању а не говорити о телу ; јер, на познавање протезања долази се само посматрањем тела. Но да продужимо. Г. писац мисли, да је за паралелне линије довољно казати, да су то „праве, које иду истим правцем" ; али питањеје: кад свака права линија постаје покретањем тачке у истом правцу (стр. 3.),' од куд да две праве линије имају исти правац? Но, овде не долази нејасност само од тога, што је г. писац, ; .у место да каже: једнак правац, казао: исти правац, него и од тога, што пре тога ништа није казао о правцу. И кад би ово учинио, морао би нотражити тело и тада би, посматрајући коцку, нашао, да доиста има на коцки линија, које имају једнак (али не исти) правац и морао 6и их назвати: паралелне. Г. писац мисли, да је за слике довољно казати: свака површина ограничена са линијама зове се слика; али шта је то површина ? И опет, кад потражи тело наћи ће, да су површине границе телу и тако даље. И тако је прва мана ове књиге, што г. писац пишући је, није имао у виду наочигледну методу, а да би се ова мана отклонила, требало би прерадити цеду књигу. И употребљен™ материјал у овој књизи није без мана. Тако, г. писац погрешно назива мотке за обележавање тачака у пољу, „штапови за мерење," мотке за мерење" (стр. 2). При мерењу праве линије у пољу са ланцем, г. писац не казује, како ће се ланац при пренашању помоћу оба прута, која у исто време служе за притезање његово, увек наместити на правој линији, која се мери; јер ако се то не зна, онда измерена права линија у пољу није она, коју је требало измерити. ДеФиниција слике: „свака површина ограничена са правим линијама зове се Фигура" непотпуна је, које се увиђа и из речи самог г. нисца, које долазе одмах после горње де®иниције, „Фигуру могу образовати најмање три праве, а од кривих линија довољно је једна да образује Фигуру," дакле фигура је и са кривим линијама ограничена површина. Доказ, „да су два троугла подобна, кад стране једног троугла иду одвесно на сгране оног другог троугла" (стр. 38.) као непотребан, као и доказ пи-

тагориног правила (стр. 48.) као неупотребљив, пошто се изводи алгебрајском радњом, треба оставити. Даље при решавању задатака у пољу помоћу нравила о троуглима, има и таквих задатака, ко,ји немају нншта заједничко са троуглима (стр. 51—59); има задатака, који се решавају, пошто се нађе пресек једне праве линије у пољу са другом правом, а пре тога се нигде не показује, како ће се права линиЈа у пољу обележити, па дакле, како ће се тражени пресек наћи (стр. 55); има Задатака са више решења, од којих се неки могу слободно да изоставе (стр. 50—58); а има и таквих задатака, који се решавају а решења не доказују (стр. 57—61). Даље, снимање мањих површнна са ланцем и моткама, као непотребно, треба са свим изоставити (стр. 63—83); као и мерење висина и нивелање, и т. д. Као нешто" добро налази се у овој књизи: примена геометрије на рад у пољу; али, као што је горе у главноме показато, није ни ова примена извршена онако, као што би требало, т.ј. нешто је ушло, што не би требало узимати, а остало израђено је тако лабаво, да би га требало сасвим нрерадити, те ако би могло одговорити намењеној цељи. Дакле, друга је мана ове књиге, сам употребљени материјал, и да би се она могла отклонити, морала би се цела књига прерадити. Али и распоред употребљеног материјала, није без мана. Мени се чини, да би тешко било наћи још какву геометрију са сличним распоредом. Ту се налазе некакви одељци, којимајецела књига претрпана тако да на неким местима и само један параграФ долази под један одељак; а на другом месту, на против, ставља се нодударност и подобност под један одељак. Тако исто у једном одељку говори се о правилима троуглова и њиховим применама, где је са применом правила подударности троуглова стрпана уједно и примена правила подобности, а у другом говори се онет о применама правила о троуглу, али у пољу. Докле су се троугли раишрили на некаквих шест одељака, дотле четвороугли заузимају само један и многоугли само један одељак. Докле је израчунавање површина слика подељено у шест одељака, дотле се не налази за нужно, да се преобраћању слика, једне у другу са једнаком површином, посвети .један одељак. Штавише, ово преобраћање слика. уметуто је у одељак у коме се изналази величина површине троугла и то тако, да се говори о преобраћању троугла у троуго, нреобраћању паралелограма у троуго, преобраћању транезоида у троуго и т. д. Дакле, трећа је мана ове књиге, сасвим неудесан распоред употребљеног материјала. И да би се ова мана отклонила, требало би прерадити целу књигу.