Просветни гласник

737

У овој књизи нема баш ничега из стереометрије. У њој се баш ништа не говори о телима. И то је четврта мана њена, која би се додавањем могда поправити. Напослетку, пета је мана ове књига, што јој је дат погрешан наслов. Геометрија не можа да буде популарна, а може да буде практична; другим речима, геометријски закони не могу да се популаришу, него се могу применити, и тада она није популарна него практична, или још боље примењена на рад у пољу, као у случају, који је узет у овој књизи. Све ово што сам до сада казао о овој књизи, може се укратко исказати са овим речима: ова кпига има више мана ; арва је њена мана та, што није наиисана ио очигледној методи; Друга је та, ш,то избор у материјалу није иогођен; треАа је та, што овај материјал није удесно расиоређен; четврта је та, што ништа не говори о телима; и иета што носи иогрешно име. И све ове мане, да би се отклониле, морала би се цела књига скроз ирерадити, да Ле без сумње, бити лакше наиисати цеалу књигу из нова, но ову ирерадити, с тога сам мишЉења, да се ова кн>ига не може никако употребнти као школска књига за наше \ читељеке школе. 22. Априла 1882. год. У Београду. ПРОФЕСОР РЕАДКЕ ЈТ етар ј. ЈК ивковић ." За тим је др. В. БакиК прочитао реФарат г. Сретена Стојкови%а о истој књизи : .РЕФЕРАТ на Популарну Геометрију Поиуларна геометрија за нижу гимназију, написао Ст. Марковић 1879. г. Ова је књига спремана дакде за ниже разреде гимназија. Но како ни по пређашњем наставном плану не беше код нас заступљепа иоиуларна геометрија, то је писад ваљда мислио, да се она употреби као помоћна или ручна књига при предавању ирактичне геометрије. По најновијем пак наставпом плану, од прошле године, избачена је практична геометрија, а остављено геометријско цртање у нижим а геометрија као наука у вишим разредима гимназија. С погледом на ово, не бисмо требали ни речи рећи о вредности ове књиге. Но како јепракт. геометрија остала још у наставном плану учитељске и земљоделске школе, настало би питање да ли би се тамо.могла с коришћу употребити. Пре него што бисмо дали одговор на ово питање, изнећемо у кратким цртама њену вредност. Приметићемо одмах, да наслов ове књиге нн мало не одговара њеној садржини и начину, којим се из-

лажу геометријске истине. У њој нема скоро ничега иоиуларног. С тога сумњамо, да није писац мислио да пише ирактичну геометрију , па узео иогрешан назив. Не бисмо хтели претпостављати да није умео да разликује популарну од практичне геометрије. И званично и научно усвојен је код нас назив „практична* за ону геометрију, која примењује геомет. истине на, премеравања у природи. „Популарна" пак значила би ваљда оно што и све популарисане науке, т/ г . удешене и по садржини и по начину излагања тако, да их може разумети што већи број читалаца, или, ако је писана за школу, да се без муке може употребити у првим годинама школовања, у којима не би било места систематској и строго научној настави. Колико се писац обазирао на популарисање, у колико му је сама наука заступљена, као и у колико је засгунљен практички део, најбоље ће нам показати ово неколико примера. I Без икака приступа писац почиње најпре с тачком. Прва реченица, која је уједно и дефиниција тачке, јесте : „Тачка нема никаквог иротезања (дименсије) и њом се бележи најтачније неко мссто". Ово није никака деФиниција С њоме није показао прави појам тачке, јер се ни пре ни иосле тога не каже ни речи о правцима простирања („протезања"), о простору у опште и о значају просторних количина. Нема ваљда ни једног писца ма какве геометрије, који би занемарио те основне појмове и заједнички иоглед на геом. количине, јер се тек на тај начин и добија бољи и јаснији поглед на њихов значај и разлику. Г. Марковић шта више тело нигде не спомиње, као да тело није просторна количина и као да се тачке линије и поврпгине не налазе на телима. Сем тога кад он говори о мерењу и израчунавању површина, зашто не би могао говорити и о израчунавању запремина (бар код најпростијих тела : коцке, призме, облице) ? Зар се тај део не може популарисати Р Или писац сматра, да тај део није потребан за практичан живот ? .. Говорећи о линијама, дели их на : „иросте ираве", „иребијене -нраве", „криве линпје у оиште", „иребијене криве линије" и „смешане линије" (стр. 4.). У истинп постоје само двојаке линије — праве и криве. А његове „пребијене" праве, „пребијене" криве и „смешане" линије нису никакве нарочите врсте линија, већ праве и криве везане међу собом код којих се опет о сваком оном делу — бидо по сравњивању но правцу, било но дужини — води засебан рачув. С тога оваквој подели нема ни мадо места. На завршетку одељка о линијама спомиње криве линије, и све што о њима веди, ево : „криве линије иовраЛају се саме у себе или се не иовра&ају (?) У оба случаја могу се расматрати ноједиви делови ових линија са одређеним тачкама". То је сие. Је ли овако