Просветни гласник

788

СЛОВЕНСЕА МЦТОЛ.ОГИ.ЈА

СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА ^РАТА!^ НАЦРТ ј Л . јЛ ежера

У старим веровањима огдеда се боље него и у чем другом иравац мишљења, ступањ развитосги и начин схватања извесних узвишенијих идеја. С тога сваки историк шш философ, који хоће да размишља о основицама народнога карактера, полаже тако много на стара вајкадашња веровања и начине сматрања тога народа; с тога се много цени оно што се зна о тим веровањима. Међу тим мало о чем да су данас у нас позната и раширена знања тако непоуздана и нетачна као што су то знања о старим веровањима сллвенским. Што је у први мах, по првим, још критички неиспитаним и неспоређеним изворима у свет цуштено, у неколиким изводима или књигама за шире обавештење, оно се понајвише још и данас преписује и преводи из једне школске књиге у другу, без многог испитивања и критике. Француски словениста А. .Аеже, који своје земљаке упознаје с током и развитком науке и књижевности словенских народа, израдио је ове године за Кетие (1е 1'ћ181о1ге с1ез КеП§10П8 Кратак нацрт митологије словенске (Е^Ш88е 80шша1ге с1е 1а шу1ћо1о§1е б1ате), у ком је у кратко сведено оно што је данас у критичној науци као поуздано познато о митологији словенској, у колико је до данас испитана. С тога се користимо приликом, те његову расправицу о томе предмету саопштавамо и нашим читаоцима.

Оловенски народи који су ее до данас одржали јесу: Руси (разумевајући под њима Велорусе и Жалорусе), Пољици, Чеси, Словаци (у Угарској), Срби Лужичани (иоследњи осганак Полабљана или долапских Оловена, народа словенског који је понемчавањем ишчезао), Срби и Хрвати, Словенци и Бугари. Литавци су народ веома сродан Оловенима, али су опет потпуно засебна народност, и од њих се у опште не води рачун у делима која су искључиво словенској народној раси посвећена. Некада су словенску расу научници делили на два огранка, на Словене заиадне (Чехе, Оловаке, Пољаке и Лужичане које неки по немачки зову Вендима) и на Словене жточне (Русе, Србе и Хрвате, Словенце, Бугаре); али ова деоба, коју

је смислио Добровски 1 у почетку нашега века нема никаквога разлога, нема свога темеља у органским иојавима, и не може иослужити као основица ни за цроматрање и изучавање митологије. Она се највише иодудара с ноделом која се иоказала иосле покрштења Оловена, кад су се једни утврдили као приврженици источне, а други као приврженици западне цркве. То ее свршило за време IX и X века. Али баш да је подела Добровскога и потврдила ее или одржала, у овој ствари мало би се шта имало по њој удешавати. 0 друге стране упупггали су се посматраоци веровања словенских сувише лаковерно да припишу са свим једнака веровања племенима која су се пружала на безграничном простору од мора Балтичкога до Дрнога и од Дунава до Волге. Доиста би била велика смелост, ако би ко, без јаких доказа у рукама, рекао да су веровања или обреди Оловена Лужичана или Орба у Орбији једнака с веровањима или обредима Оловена око Новгорода или Кијева. Што је истина, или гато се може доказати за Русију, још није, самс за то, истина, и још се, еамо за то, не мо^е цримити као иетинито или доказано за Чешку или Хрватску. Већина словенских иисаца, који су радили о митологији, дали су ее повести нретераним родољубљем или слабом критиком, те су брже боље пронашли јеракости, или склогшли и раширили на даље него што треба еистеме, које се не даду ничим оправдати и потауно доказати 2 . Много више 1 Добровски (архимандрит западне цркве) рођен је 1753 у Угарској, умро' је 1829 у Брну, и сматра се као један од главних основалаца словенске Филологије. ЈЉегова словенска граматика тзпкикшпез Нп.^иае з1ау1сае сНа1еси8 уе1;егЈ8, дуго је времена вредила као кдасично дело, докле јој дела на критичнијој основи израђена нису сву вредност одузела. 2 Ево једног примера овога неразумнога геиералисања. У руском научном речнику Березиновом стоји под Стрибог, да је то бог ветрова у незнабожачких Словена. Међу тим Стрибог се смомиње само у руским текстовима и више нигде.