Просветни гласник

СДОВЕЕСКА МИТОЛО ГИЈА

789

вредж истштивање скромније и мирније, лутем анализе, и много је боље задовољити се назначењем митских елемената који су са евмм познати, номињући увек с највећом тачношћу народе или земље у којих се они налазе. Не треба се журити с онштим закључком, нити га брже боље ширити на народе или земље, које су једне од других превећ удаљене, нити наглити да се божанства или обреди и народне лразноверице одмах доводе у свезу с овом или с оном митолошком теоријом. Међу тим, коликоје тај задатак скроман, оиет је врло нежан. Врло одличан митологиста г. Ербен 1 писао је 1870 за Ригеров Научни словник чланак о совенској митологији. Том приликом он је рекао ово: „Словенска је митологија понајтежа грана словенистике ; о њој је много писано, али осим неколико добрих чланака о појединим питањима, још нема ништа као што би требало о целини израђено". Писац једне знатне књиге о старинама словенским, г. Ерек, прошесор университета у Грацу, писао је неколико година касније ово што иде: „Што се тиче словенске митологије, позитивни резултати који су до сад добивени, нису ни у каквој сразмери с утрошенлм трудом. 0 томе се нико не може тако добр> уверити, као онај, који почне да одбацује на страну све оно што му се чини да није у потпуном складу с оригиналном грађом или подацима, или све оно што на сваки начин иде у хаос иротивуречних претлоставака, којима је често једина основица самовоља или априористичко ематрање 2 ". Ове су речи, на жалост, и дан дањи цела иетина 3 . 1 Кааспу з1оуп1к, к. VIII у чланку 81оч)апе. Ербен (иарло Јаромир) рођен је 1811 у Милетину у Чешкој, умро је 1870. Он је уредио сав митолошки део чешкога Научног словника. Спремао се да пише словенску митологију у великом размеру, али је ту мисао са собом у гроб однео. Његови чланци у Научном словнику и у Часопису чешког муззја врло су добри а веома корисни за оие који се баве питањима словенске митологије. 2 Агсћпг Гиг з1ау18сће РћПо1о§Је, апп. 1876. стр. 134. 3 Исто тако мишл>ење казано је и на крају чланка Митологија у великоме руском научном речнику Березинором, који је под именом Русскш енциклоиедическш словарЂ у Петербургу штампан од 187 3 до 1879. У поменутоме чланку, који је посвећен митологији у опште, има на крају доста сухопарна примедба: (( Словенска митологија још чека своју научну обраду.® У том погледу је интересно погледати шта је чињено са словенском митологијом у оних словенских народа, који су дошли до свога научног речника. Горе поменути руски научни речник посветио је у чланку о Слове-

I Словенска митологија, као и све друге аријске религије, има као основицу службу појавима и силама природним, лету и зими, дану и ноћи, животу и смрти. Врховних богова има приличан број ; многи би се могли с доста тачности показати, о многима се још сумња, јер се још није тачно утврдило ни како им треба изговарати имена, много мање нак, шта су њихови атрибути. 0 тога ћемо ми и бавити се овде само о онима који су тачно познати. Незнабожачки Словени немају никакве писане историје ; они нису били срећни ни да добију Цезара као Гали ни Тацита као Германци. Што се сад о њиховој митологији зна, долази нам од хришћанских урођеника у местима, где су се Словени населили или од странаца, који су, разуме се, ствар гледали са свога ужега гледишта, и оетавили су нам само поједине одломке, без целине. Позније је унлив хришћанетва, које еу Словени иримили више или мање, утицао на обичаје и песме народне, те нам и тај извор треба употребљавати критички. Два страна иеторика, Византинац Прокопије у VII и Немац Хелмолд у XII веку тврде чисто, да су Словена поштовали врховнога бога на небу : ,Они цризнају једнога врховнога бога који дрма громом и господари свему" вели Проконије 1 . Исти исгорик напомиње, да Словени не познају еудбину. То се тврди свим осталим што ми данас знамо из словенске митологије. Што Прокопије говори, изгледа да се тиче Словена садашње Русије. Хелмолд говори о Словенима Полабљапима : „Међу многим божанствима, која они поштују као заштитнике поља, шума, жалости и радости, Словени признају да има један бог, који седи на небу и зановеда нима словенској митологији свега једну страну. То је сувише мало кад се узме на ум да та иста руска литература има о словенским веровањима дело пок. АФанасјева, које броји не мање од две хил>аде страна у осмини. Пољски научни речник Оргелбраидов, штампан у шест свезака у Варшави 1877 и дал»е, посветио је Слоеенима две стране, па и њих две без икакве критике, не спомињући ни циглом речцом послове Ербенове. Па послетку Научни словник чешки има чланак Ербенов, који је најбољи од свију и захвата три стране на два ступца у осмини. Па и у њему није без погрешака. Писац је узео као озбил»не неке непоуздане и измишљене изворе и није се могао сачувати од прераног и неоснованог генералнсања. 1 Ое ћеПо §о(;ћ. 111.14.