Просветни гласник

792

СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈа <

ди ове дегенде иди апокриФе узимали из књижевности јеврејеке или нерсијске. Један учен оријенталисг, г. Јосиф Деранбур (Негепћоиг^) уверавао ме је, да највећи део свију тих апокрифских ирича бвблијеких треба тражити у Мидрашаму, то јест у легендарним додацима или глосама, које су уображењем народним додаване тексту еветога писма. На несрећу књига М»драшим још је једнако непристуина ученоме свету, јер није као што треба иза,ата, и по томе свему легенде из којих Ербен онолика чуда изводи, ниеу ни у колико словенског порекла, већ теку из извора еемитских, хришћанских или манихејских. II Што се тиче иетинитих извештаја о божанетвима словенским, ми их налазимо само у текстовима немачких хроничара за Словене балтичке, и у хроникама руеким за Словене из околина Новгорода и Кијева. За Пољску, Чешку, Србију, Хрватску и Бугарску немамо никаквих поузданих података. Већ емо горе неколико нута споменули за што није разложно, да се оно што ее зна о веровањима Руеа припише без икаква доказа или потврде и њчховим удаљенијим рођацииа, Словенима из Полабља или из Подунавља. По хроникама рускима Сварог је Бог небески; његов је син Дажбог, Бог доброчинац или давалац 1 . Очевидно је, да је Дажбог — сунце, небески син, као лпо је Аполон син Зевсов. Знамо да је Дажбог имао и своју статују у Еијеву. У етарој једној руској пееми о Пуку Игореву Руси се називљу уиуцима Дажбоговим, али је текет те песме превећ мало утврђен критички, да би ее и она могла примити као извор за испитавања митолошка 2 . Огањ, латински 1§шб (еанскритеки А^ш) био је такође небески син. „Од сад, говори један еловенски ироповедник XII века, Кирил Туровеки, не могу ее више звати боговима стихије природне, нити сунце, нити месец". Један сунчани бог, СварожиЛ (син Сварогов), налази се још у белешкама руских хроничара, у текстовима Титмара, Бруна и може бити још у скандинавској Книтлинга—еаги 1 . 1 Јагић, АгсМу Шг г $1ау. РМ1о1о§1е, т. V. књ. 1. 2 Једини рукопис те песме пропао је 1812, кад је Москва запаљена због Француске најезде. 3 Јагић, Архив, IV. стр. 4*24.

Покрај ових небеских или сунчаних богова, о којима имамо врло површне и опште податке, ваља на прво место етавити Перуна, бога громовника. То као да ће бити онај громовник, о коме нешто Прокопије спомиње. Његово име значи, да он хита, нанерава, удара ; и он је очевидно у сродетву с литавеким божанством Регкоипав, које је такође бог громовник. Зна се да је Перун имао статују у Новгороду на илменском језеру и у Кијеву. Ова последња је била од дрвета; глава јој је била од сребра, а брада од злата. Она је држала у руци кремен, а пред њом је непреетано горела ватра од растова дрвета. Перуну у част жртвовали су животиње, па чак и љут,е. У гдекојим подацима Перун се наводи као први и једини бог руски. У уговорима који су у X веку закључена међу Русимаи Византинцима, Грци и иокрштени Руси куну се Богом и јеванђељем, а незнабожачки Руеи Перуном и Велесом, богом стоке и стада. ;; Ако који Руе наруши овај уговор, да Бог да погинуо од свога оружја, и да је проклет од Бога или од Перуна", читамо у текету уговора, како нам га наводи летопис Несторов 1 . Идол Перунов у Кијеву био је унигатен 988 године по заповести кнеза Владимира, кад се обратио у хригаћанетво; али збачени бог живео је даље у народној митологији под именом пророка Илије, који је меето њега добио елужбу громовника 2 , а може бити да се његов спомен држи и у легендарној личности Илије Муромца, рускога Краљевића Марка\ Данас, по народном веровању, св. Илија чини грмљавину возећи се по небу на огњевитим колима. Гдекоји су митологисти словенски кугаали да ее наелоне на речник или на имена места, да би доказали да је служба Перуну била нозната код свију народа словенских. Не треба велику веру поклањати тим пренагљеним закључцима, ако ее они не оелањају ни на какве друге поузданије податке. 4. Имаједна околност која јако може помоћи да обЈасни видно место које у руском животу Перун заузима. Већина руских старешина јесу Варези, то јест Скандинавди, а Перун потпуно одговара скандинавском божанству Тор, које има исто значење. 2 . Види о томе Цатђаис!, Л^а Кпзз1е ерГдие, Раг1з 1876, стр. 46.ид. 3 . Врло је знагно, што се у горе споменутим уговорима Г Византинцима Руси хришћани ку-ну светим Илијом, а Русп незнабошци Перуном.