Просветни гласник

словенска митологија

793

Између богова руских да поменемо још неке, којима еу се имена сачувала до нашега времена Такавје Хорс, којему је тешко оиределити сдужбу и значењ^; Волос или Велес, бог стоке или стада, којега, како видесмо, помињу покрај Перуна у уговорима закљученим с Византинцима. Г. Јосиф Јиречек кушао је да докаже, да су божанство Велеса и у Чешкој познанали У текстовима које он наводи реч В §ес значи толико колико ђаво, и није сигурно да би чешки Велее могао бити једнак с Велесом којега су Руси познавали. У Русији је Велес преживео и увођење хришћанства, ноставши свети Власије, светац хришћанеки који је добио елужбу заштитника стада, као што је св. Илија добио службу громовника 1 . Еупало је симбол летњега сунчаног обрта. Он је био бог земаљске родноети; њему су приноснли род летњи; бацали су у његову част венце у воду; иалили су му ватре и играли око њих. Те су се свечаности продужиле и после за времена хришћанеког, и њима је, тада, свети Јован (Ивањ дан) постао Јунак и религиозно средиште. Јарило (јарки, жарки) био је бог рађања и телесне љубави. Још да поменемо Сгрибог«, којега нам је име еачувао летоиие Несторов, и којега пеема о пуку Игореву називље дедом ветрова. Јарилу одговара Лада, словенска Венера, којој се елужба може потврдити само подацима из народних песама, јер се она у извееним прилевима иееама налази готово у евију народа словенских. Дада је била богиња пролећа и љубави. III У полапеких или балтичких Словена незнабожачка је вера доирла до најпотпунијега развитка. У њих јединих зна се, да је пре хришћанства било храмова и нарочитог евештеничког сталежа. Немачки ниеци Хелмолд, Адам Временеки, биогра®и Отона Брамбершког и скандинавске саге дају нам за овај крај прилично обилатога материјала. Врховни бог као да је био Сватовит или боље Свантивит. Њега еу, по сведочанству Хелмолдовом, за дуго сматрали као бога свете светлости. Крек његово име тумачи

Часопис чешкога музаја за 1875 годину, — Крек, А.гсћгу иг з1ау. Рш1о1. I. 131 стр. ид.

као јак ветар, и налази да је он био бог атмое«>ере. Даље напомиње, како су његови свештеници избегавали дисање у његову храму, да не би светилиште његово дахом човечанским обесветили. Главни храм Свантовита био је у вароши Аркони, на острову Ригену, који је онда био словенски. Кин му је био од дрвета; у десној руци држао јз рог, сигурно рог за диће северних народа ; а до те руке стајаше еедло и узда огромне величине. По народноме веровању, бог је еву ноћ проводио јашући на белом коњу. Свако јутро белац бк се враћао нокривен знојем и нрашином, и ту су га чували и бринули се о њему свештеници, од којих је само најстарији имао право да га јаше. Кад би се свршила жетва, чинила би се велика свечаност у част Свантовиту. Пред храмом су клани на жртву овнови, а Ј10 том би се врховни свештеник дримакао к ногама идола, узео би рог, и гледао би да ли се у њему налази још која кап вина које је у њ нрошасте године наливено. Ако ее налазило, врховни би свештеник онда прорекао народу обилату жетву; ако ли се не би налазило, онда — глад и оскудицу. Храм у Аркони био је врло богат; њему је даван највећи део илена задобивеног од непријатеља. Три етотине коњаника имало је увек дужност, да храм чува. Држало се, да се служба Свантовиту ширила све до Чешке и Моравске. Доказивало се, да је саборна прашка црква за то посвећена светоме Виту (или Виду), што је саграђена на месту некадашњег незнабожачког храма, који је био посвећен Свановиту. За ту се претпоетавку може рећи да је оштроумна, али више ништа. За Свантовитом долази Триглав, којега су поштовали Словени из Поморја. Његови главни храмови били су у Штетину и Волину (на острову истога имена). Трострука глава овога божансгва имала је трострук венац, с којега је један превес висио и допирао до устана ; три лица су његова значила, да влада небом, земљом и паклом. Свештеници су његови тумачили, да еу му очи покривене за то, да не види погрешке самртничке. Њему је био поевећен црн коњ, и из његових покрета изводили су нека извесна предсказања. Идоле с три главе, који су били нронађени у Мисни, приписују његовој служби. Мислило се, да се служба 100