Просветни гласник

827

105'

ма развијају, трпе ја,ко сви физички инструменти, а то је за физички кабинет од ведике штете. У предаваоницама не може се експериментисати, јер су оне црво готово дупке испуњене ученицима, а друго су тако ниске (мање од 3 метра висине), да ее при хемијским процесима не би могло у сдушаоници ни опстати. Ваљало би се дакле побринути да што у скоријем времену добије Ерагујевац нову и пространу зграду за гимназију у којој би било нарочитих одељења за кабинете, хемијску лабораторију и цртање. Најзад што се тиче школске књижнице, она је смештена у општинској згради женске школе, и снабдевена је са добрим делима ; јединоштојој оскудева, то су повремени стручни и научни листови, које ваља набавити, јер се еамо из таки \ лиетоза може сваки проФесор усавршавати даље, и остати на врхунцу сувременоети науке. 8. Односно школске администрације, архиие и т. под. смем тврдити, да је ова у крагујевачкој гимназији, у свима њеним појединоетима, така да, нам она може послужити за пример и углед школске администрације и реда у опште. Једини је школски намештај готово недовољан и сиромашан, а самаје школа веома трошна, предаваонице ниске, мрачне и загушљиве, а ниске су толико да се у свима већ на еамо четврт сата, дисањем ученика, ваздух поквари, што је без сумње како за ученш;е тако и за наставнике ло њихово здравље веома штетно. Ја са моје стране држим а је управо грехота толику младеж држати у тако скучении проеторијама, где се тако у брзо ваздух квари и лети проето разорава здравље деце још одма у клици њиховој, онда кад је баш најпотребније што живље обнављање целокупнога организма. Овако етање могу најбоље констатовати тиме, што ни у једном разреду нисам опазио ни пуних 60°/ о здраве деце, све је остало, бледо, жуто, црно-жуто погледа мртвог и т. д , а све то показује да младеж пати од крвне болести, а томе је узрок недовољан и нездрав ваздух. Да зато и неће бити никакво чудо, кад у младићско доба многи од у-

ченика нодлегну несретној сувој болести. Бије то мала ствар, седети дневно по шест сахата у поквареном ваздуху, а у таком још бити умно напрегнут, којом се нриликом баш најблагороднији делови организма троше. 9. Сем свега што еам у мом узвешћу напоменуо држим да би за крагујевачку гимназију био нуждан бар још један, прошесор за природне науке, пошто је сада природна наука концентрисата само у два проФесора, од којих еваки предаје четири преднета, а то је за једно лице према ономе што се програмима тражи веома много. 1 0. На завршетку овог извешћа, дозволите ми г. миниетрз да сиоменем да је лепо било видети 27. пр. месеца изложбу цртања, која је била у школској згради, и која је доиста изгледала као неки мали вештачки излог. јер је ту било слика на којима се морао сваки дуже задржати. Овај су излог иосетили и приличан број грађа на. Дакле и у цртању ностигло се у овој школи онолико, колико се може тражити само од једне добро уре1)ене школе осгалих напредних земаља. У корист сиротних ученика давали су 20. пр певачи ове школе јаван концерат, на коме еу у хору певали,, а у квартету као и соло свирали на вијолинама . Овај је концерат иснао сјајан, а посећен многим Фамилијама. Осим овог конперта држат је и иснит невања и свирања 20. пр. месеца у самој школи, и овај је испит био без грешке, те се тако озбиљни и тешки иенити завршише у крагујевачкој гимназији весело са певањем и свирањем. Господина миннстра просвете и црквених дела 10. Јула 1882. У Београду. ПОНИЗАН ј Љ ув. ј^дерић."