Просветни гласник

нбВА МЕТЕОРОАОГИЈА И ПРЕДСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА

831

за становање за то што се све више преплећу простране мреже линија којима се олакшава како нренос с места на жесто како беспрекидни саобраћај умова, тако и тренутно прелетање воља с једнога места на друго. У ову врсту међународних услуга иде и предсказивање времена и оглашавање буре. Лре него што ће доћи бура, која, се преко мора креће, телеграФ извештава обале морске, и лађе траже себи заклона и згоднога места. Ова организација је врло скорашња, и она је још врло непотпуна, јер се људи тешко решавају на трошак и рад око сејања , кад знаду да ће се дуго на жетву очекивати. И доиста у питању је једна од оних великих. тековина, за које треба дугога труда и силних жртава нре него што донесу оне резултате, које су оне кадре дати. Метеорологија је кроз читаве векове остала наука без практичне примене, јер је изучење атмосшерских покрета задатак не само веома заплетен, него такав, да за решење његово треба заједнички рад читаве једне војеке сурадника. Издржљивост је посматралаца често малаксала за то што се није појављивало никакво откриће које би труд наградило и надање олакшало. Изнајнре се мислило да је довољно имати гомилу дневних посматрања с једнога истог месга, па да се могу пронаћи правилни периоди, к.оји би обележавали откле докле траје једап низ појава, и који би назначавали кад може настати други. Али се показало, да су гомиле циоара остале бесплодне, да су се само средње циФре с неком правилношћу на ново враћале , и почело је изгледати као да се промене не даду ни под какав закон подвести. То је свакога обезвољило те је и посао око тога забачен. Нема више него двадесет и пет година, како је славни Био (В1о1з) у једној знаменитој еедници Француеке академије наука мислио да може изрећи Формалну осуду метеоролошких завода, тврдећи: „да ти заводи немају ни посебнога задатка нити организације којом би посгигли што друго осим пуког нагомилавања несагласних података, из којих се неће моћи извадити никакав резултат ни за теорију ни за практику." А међу тим још онда није био далеко дан , у који ће метеорологија, променивши на један пут метод и начине, заузети

своје место међу примењеним наукама, којима се обраћа брижљиво државничко око. Тај обрт није се, међу тим, изврпшо нити брзо нити без борбе. И пошто ее већ могло назирати да ће бити могућно научно нредеказивати време, тешко је било уочити колики ће замашај та новоет имати. Људи се ниеу могли опоменути, шта и шта може да нбчини разорна сила елемената, те ниеу могли ухватити рачун, да огромиост губитака који чеето сналазе народ може да оиравда и најогромније издатке на студије , које би тражиле пута, којим се штетан уплив тога зла може спречити. Кад се у новинама јави за какву несрећу, за пожар, поплаву или бродолом, са свих страна полети јавно милосрђе, и новца се накуии обилато. У гим приликама машта је дарнута, она живо слика патње које ваља ублажити , и хитна потреба да се што пре помогне не да разуму да размишљањем ослаби уплив нрвога доброг и племинитог утиска. А кад је реч о онасноетима удаљеним, призив већ не иде срцу него разуму који је хладнији, и борба против претпостављене опасности, која може догодити се или не \огодити се, не заноси никога, а неизвесност успеха одбија оне који располажу судбинама науке. У самој Француекој штете које се сваке године догоде од ватре , туче, буре, поплава и зараза, колебају се између 200 и 400 милиона динара. Штете од помора у етоци и од пожара понављају се, с неком извесном правилношћу, циФром од оО до 40 милиона у просеку. А штета од разорних атмосФерских појава јавља се врло неједнако. Од 1873 до 1877 штета од туче креће се између 47 и 152 милиона динара, штета од мраза између 15 и 247 милиона, а штета од поплава између 6 150 милиона динара. По овим ее циФрама може од прилике видети, до какве знатности допиру ове несреће. Ва тај исти период времена, средња циФра штете од бродолома и неерећа на мору изнеће најмање на 20 или 30 милиона. За све морско бродовље штета ће ис ;асти десет пута толика. Ако су оглашавања метеоролошка у стању да извештавајући иристаништа и пољске нривреднике ма колико смање штету, која се по горе именованим цифрама може оценити, онда она могу да поетану једна од