Просветни гласник

832

НОИА МЕТЕОРОЛОГИЈА И ПРЕДСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА

најзнаменитијих међународних уелуга за свеколико човечанство. I Сви су иослоки човечански тако нодложни ћудима доброга и рђавог времена, да су се ирактични умови врло рано бавили кишљу, да запитају науку може ли предсказивати време. И заисга у белешкама Давоазјера, које су ту скоро на свет издане. видимо да се тај велики и пун дубоких погледа дух већ озбиљно бавио организацијом једне системе , која би обу>ватала једновренена посматрања ваздушних појава па више места, помоћу којих би се могло размишљати о проридању времена. Лавоазје опомиње на покушај који је учинио Борда, и у ком је први покушај упоредне метеорологије. Борда је смислио и наредио да се за петнаест дана у исти час чине посматрања на барометрима који су били постављени на различним крајевима Француске. Кад је тако скупљене белешке почео проматрати, оне су га повеле на мисао, да има некакав узајамни одношај међу снагом и правцем ветра и међу барометарским променама великог броја места, која су једна од других удаљена. Узбуђен знаменитошћу резултата који би се по томе плану могли докучити Борда предложи неким члановима Француске академије, да о томе предмету заједнпчки почну иснитивање у већем размеру. Прва је тачка била, да намеете на многим станицама по кугли земаљској тачне и међу собом упоређене и изједначене барометре. 0 томе се предмету држало више састанака, на којима су учествовали Л.авоазје, каваљер д'Арси, Вандермонд, Лаплас, Монтиги, и други академици. Том приликом је и раздат неки број барометара, од којих се по гдекоји до скора могао видети у овом или оном замку француском. Године 1852 оснивачи метеоролошкога друштва у Француској ево пгга рекоше у распису упућеноме Физичарима: „Неће много проћи, а Европа ће цела бити ислреплетана металним жицама које ће растојања уништити и помоћи, да се у исти мах кад настану могу куд се жели јавити атмес®ерски појави, по којима ће се моћи предвиђати најудаљеније последице. Пет година пре тога у једноме мемоару наштампаном у Јошпа1 атеггсагп <1вз всгепсе 8 с1 Лев аг^з, РедФИЛд је нредлагао, да се

електрични телегра® употреби на изучавање линије којом се крећу буре. Као да су у Сједињеним Државама Северне Америке још од 1850 почело нешто у том погледу , али је рат о расцепу, на жалост, прекинуо те покушаје. Осећало се, да је идеја о помоћи коју телегра® може учинити изучавању метеорологије, лебдела но ваздуху, тражећи згодан јачи случај који би је како треба на видик избацио. Тај случај би велики бура, која се догодила 14. Новембра 1854, од које се намучише сједињене Флоте на Црноме Мору, и од које пострада лађа Хенрик IV. Пронађе се, да је исти дан, или дан раније, силан ветар дугао над западном Евроиом, над Аустријом и над Алгиром, и да се иста бура у извесном времену из далека с места на место кретала. Маршал Ваљан позове писмом научника Леверјера да испита у каквим се приликама развио тај поЈав, и Леверје упути расиис метеорологистима свију земаља, молећи их да му пошљу белешке и обавештења о стању атмосФере од 12. до 16. Новембра. Као одговор на тај распис стиже двеста педесет података, но којима се лепо видело да се бура кретала над Европом од северозапада на југоисток, и да су сједињене Флоте под Кримом могле бити врло лако раније извештене о примицању буре, да је то само когод из Беча учинио. Године 1855 Фебруара 16. Леверје ноднесе Наполеону предлог простране метеорологичке мреже којој је био задатак да набавља грађу за тачне извештаје о времену за потребу Флоте. Три дана касније исти је Леверје већ био у стању да Академији наука поднесе атмос®еричку карту Француске по посматрањима која су истога дана у 10 сах. пре нодне учињена. Мрежа Француских станица била је већ довршена 1856. Тринаест станица слало је сваки дан метеоролошке телеграме оисерваторији у Паризу, а једанаесг је то исто чинило преко поште. У овај посао на скоро пристадоше и неке "суседне земље. На крају године 1857. би решено, да се ти подаци штампају у Ви11е1;т Мегпа1;1опа1, који је од 1. Јануара 1858 почео излазити сваки дан, и који од тога времена непрекидно излази.