Просветни гласник

НОВА МЕТЕОРОЛОГИЈА И

ПРЕДСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА

833

Ове ће три године оетати забележене у историји метеорологије. Ма какво да је иорекло и ма каква да је еродност идеја које су у то време лостале, ваља цризнати, да је Леверје био прави основалац телеграФичке метеорологије. Требала је његова ретка енергија и неосиорни ауторитет његове речи, у;а се савладају све предрасуде, сва равнодушност, тромост и остале безбројне сметње које су свакој новој мисли на иуту. Он је сам побележио историју својих напрезања и своје борбе у једноме спису, који је истина штампан, али за врло мален број читалаца, но из којега има више лепих извода у интересној Вроловој студији о метеорологисти Аеверјеру. Ту се види, како је он лаганим кораком ступао кроз сред пренрека сваке врсте. „Ја сам само мислио на тегобе које научно питање у себи крије, говори он, не иревиђ;|јући сваковрсне сметње и иреиреке, које су нас сретале свакога дапа и с којима нам се и дан данашњи ваља борити." И то он приповеда, да би они који данас виде само готове ресултате, могли видети како се еилне сметње дижу на пут свакоме напретку и колико свачега наизмишљају непријатељи напретка, да му уепех осујете. Деверје говори, како је године 1857 нредлагао министру марине, да се мрежом метеоролошких иосматрања, раширених над целом Евродом, лослужи, па да нристаништа извештава о иримицању ветрова. Извршење овога његовог иредлога застаде из разних узрока, а нарочито из оклевања на које наиђе у комисији која је била наименована да га изврши. Први пут ее у 1860. иокушало да се пристаништа извештавају. У години 1857. било је свега пет иностраних станица које су еладе извештаје опсерваторији париској, и те су се налазиле у Бриселу, Женеву, Мадриду, Риму и Турину. Али се та мрежа, у којој су ово били први завежљаји, на скоро рашири нреко цеде Европе. Подаци, који се тако нагомилаше, постадоше предмет еве д}бљега испитавања, особито од како метеоролошки завод би поверен М'рије-Давију. У Вилетену од 23. Новембра 1863. изађе нрва прегледна карта о стању атмосФере врх целе Европе. Данас су карте о времену свакоме нозната ствар, и излазе и у политичким но-

вчнамп. У њима су најзначајније линије које коказују једнак притисак или једнаку тежину ваздуха и које се зову изобаре. Њима се н;1 карти иосастављају места, на којима барометар мери исту тежину в ,здуха. Стрелице с пером ноказују цравац и снагу ветра. У те се карте уписује и теичература ваздуха, а извесни знаци бележе сгање неба на разним станицама. Разматрањем тих карата могу ее наћи нредсказања атмос®ерских нромена које нас сналазе, начином који ћемо ми касније размотрити. У Енглеској су оглашавање одује ирви пут заночели у 1861. години. На састанку британскога друштва за унанређење наука у Абердину, ^одине 1859. уевојена је једна одлука у кориет организације једнога завода за ову потребу. Месец дана касније пронадне лађа Ноу>1 СћаНег на обали Англсеја, ц тај слЈчај живо норади у корист оних који су нодржавали основање завода за метеорологију. У години 1862. оглашавање буре било је потиуно заведено онако како га је адмирал Фицрој склопио. У почетку успех није одговарао очекивању нублике, јер су оглаеи или зпомене били још врло нејасно састављени. Еад би адмирал давао знак да се примиче бура, значило је да се она може догодити носле шездесет и два сахата. То ее давало на знање морнарима знацима, који су из јутр I намештани а у вече са свим дизани, на ако се у току тога времена догодила промена, није већ било могуће и њу објавити, и тако су морнари остали узнемирени узбуном која се није обистинила. Поеле смрти адмирала Фицроја, која бп 1865., његов последник Роберт Скот реорганише метеоролошку службу но рационалнијем нлану Почели су објављивати само буре потиуно развијоне, и истављене знаке остављали су све дотле, дскле онасност не би са свим ишчезда. Тим начином еу објаве ностале ствар сигурнија, и за то су већ више и задовољавале. Како буре нонајвише иду од запада на исток, јаено је да еу оне земље које еу на источном приморју Атлантика, а то су Британска острва, Француека п Португалска — већма него сва осгала Европа изложене изненађењима злога времена. Прва је поеледнца овога положаја, да ће објава коју 105