Просветни гласник

834

НОВА МЕТЕОРОЛОГИЈЛ И

ПРЕДСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕИА

Лондоски Ме1;еого1о51са1 оШсе иошље у Хамбург бити поузданија и кориснија, него објава коју исти за^од уиути енглескии обалама. Наирогпв атлантичка обала у Севериој Амернци тако је аоложена, да се опасност која долази са запада може увек на време објавити, јер депеше које долазе централном заводу у Вашингтону допуштају често да се бура тако рећи са сганице на станицу ир .ти кроз седам или осам дана пре него што дозпе на обалу и пре пего што може па море сјурити се. 0 тогајетамо и било могућно развити телеграшску службу метеорологије у врло високој мери. Америкаиска влада д је своме 8гдпа1 чеплсе-у 1.200,000 динара, а лондонски Ме1еого1одгса1 оЦш нема (или није имао пре неколико година) више од 250, 000 динара Америпкански ЗгдпаГ зегтсе, оргапизован од геверала Алберта Мајера, потпада под војно министарсгво, и у њему раде ОФпцири и војници гелеграФске војне службе. Број станица размегатених по нространоме земљишту Сједињених Држава изпоси више од стотину, а к њима треба прибројати и седамнаест станица из Канаде. Белешке се шаљу у Башингтон три пута на дан. Служба је на овој метеоролошкој толеграФИЈи тако удешена, говоре нам пиеци једне монограФије о тој ствари, да сахат касније пошто је појав на једном меету опажен, свака штација може знати шта су све друге оаазиле. Дентрални завод све то своди кривим линијама у једну карту вреиена која се одмах ерачуна и рееултат ее у исги мах јавља пристаништима или већим насељепил местима којима може бити од користи. Очекавања времепа која се изводе по белешкама учињеним у 11 сах. ноћу, стигну још на време, те ее публикују у јутарњим новинама и прилепљују као плакат и у најмањим варошмма већ у десет са\;ата из јутра. Предсказивања се увек пропраћају кратким прегледом главнога карактера који време поси, и додају им се увек напомене о духу и начину којим су ти закључци нађени и изведени. Тим се путем највише заинтересовава публика, и тим се нутем теку овој ствари приврженици. Осим тога 8^па1 ветсе издаје сваке године извештај у целипи о појавима метеоролошким поеко целе године. У том се извештају налазе драгоцени нодаци о вихарима, трубама и циклонима.

Докле се телегра®ичка кетеорологија на тај начин развијада у Енглеској. Америци, Холандији, где је Буис-Валот организовао читаву сисгему станица са средшптем Утрехтом, није она застајала ни у Француској. Леверје је за рана ехватио корисност свакодневпих денегаа с погледом на безопасноег марине и на оиу добит коју из њих може да извуче систематична етудија. На скоро пошто је па ново предузео управу оисерваторије, од које је кроз неколико година остао удаљен, он изради да се, оспм редовне депеше у нодне, шаљу иете таке депеше и у седам сахата у вече, из којих еу се могла црпсти обавештења драгоцена за лчђе које су се кретале у риболов. На примореким телеграфским стапицама којих има доста но обалама Француеким наређено је да се дижу нарочити знаци према еадржини приспелих метереолошких депешаЦрн когур, који се не скида за двадесет и четири еахата, јавља морнарима да се примиче олуја. Сумњиво време обележ »ва се заставом; рђаво и мутно време и падање барометра малом заставицом; стрелица значи да се време поправља. Осим тога у евима ее иристаништима јавно прилепљује еиноптичка карта међународног билетена. У години 1876 метеороличкоме посматрању даде се још једно значење у примени на ратарске потребе. Познато је, да ее опомене, упућене ратарекоме свету, знатно разликују од оних које требају ириморски становници. Докле морнарима нарочито треба да зпаду правац и снагу ветра, ратарима је потребно да еу извештени о примицању олује и о кишама. „Ратару се не може нослужити простом белешком коју би опсервагорија париска послала, писао је у једном свом распису Леверје. Неопходно је, да ее ошпти извешгаји који ће се слати етарешинама среским, на месту иротумаче метеоролошким комисиЈама с погледом на тамошње климатске ирилике и упливе." Баља да Је на свак јм месту посебице изучено, откуда долазе буре, пада ли град чесго, како бивају касни иролегњи мразови, поплаве и т. д. Прва ратарека извештавања отпочета су пробе ради само у три департамента у Пуј-ле-дом, Лалје, и Ла Вјеп. Ресултати, који су у првом од поменутих меета ностигнути, били су толики, да се могло мислити на ироширење