Просветни гласник

336

ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ ШКОЛСЛЕ ХИГИЈЕНЕ

Виро. Журна помоћ, која се свему овом носду све више указује од странељуди добре воље, и којој еу окружне комисије намењене као готова средишта и уточишта, из дана је у дан драгоценпЈа и обилатија. Ови помоћници прате ток олуја, туче, поделу кипге, и оне посебне карте, које они састављају о кишама и олујама њихових предела, присиев :ју у централни Биро, и ту се унотребљују за састав генерплних карата. Један расиис министра цросвете преп ручује још њиховој пажњи различита питања која се тичу ратарства и хигијене, тако : етарање о текућим водама, о развићу ратарске производње, белешке о листању, цветању и сазревању рода на обичним шумским дрвима оне околине, о дриеиевању и поласку тица селида, о развићу шкодљивих инсеката, пролвтњих слана, зараза итд. Жаскар се по том ионудио, да ова посматрања прилагоди и вигаим оеновним школама,.и да њихов материјал попуни На нослетку је Дентралном Биро-у обезбеђена припомоћ марине ааредбом, да се на евима државним бродовима два пут на дан чине редовне метеоролошке белешке. Највећи део нриватних паробродских друштава издао је таку исту наредбу капетанима својих лаћа, и велики део континенталних станица држи се тог;) истог правила у бележењу. Издања централног метеоролошког бпро-а, осим свакодневног Билетена, чине већ замашну збирку свезака, у којима има мемоара, бројних таблица, и много нацрта. У њима еу крлена, издања која је опсерваторија париска дредузела с помоћу научне Асоцијације Француске. У жељи да рашири поље

својих посматрања ЛеверЈе је захтевао да се опсерваторији париској шаљу метеорологичне белешке с мора како би се могле употребити као основипе за дубљу етудију олуја које пролазе преко Атлантика. Материјал ее г. милао и на скоро је г. Марије Дави еа г. Оонрелом био у стању да почне склапати читаву врсту синоптичних карата, које су обухватале простор од америчких обала до Еврогге и до планина уралских. Великк овај ноеао, који је неко време продужио г. Баљ, дао је материјала за АПаз <1ев топтетеп^б ^епегаих с1е Г а^ћтозрМге, у коме јо представљепо шеет меееци г. 1864. и цела 1865. година. После је у Француској тај посао напугатен, зли га је по том у нечем прихватио и наставио Мон у Христијанији, а по том у јога ужем размеру капетан ХоФмајер, директор метеоролошке опсерваторије у Еоиенх1гу. Прибрана и изученн грађа допуетила је по том да се може напиеати и наштампати Апав <№в огадез (Је 1'аппае 1865 и читава врста метеорологичких атлаеа, који захватају време од 1866 до 1876 године. Анали централног метеорологичког биро-а Француеког, у којима се та издања настављају, садрже сваколико поематрања Француека, тачне извештаје о олујама сваке године, месечне климатологаке прегледе и мемоаре, у којима се нретресају разна посебна питања лером главних људи ове науке и овога реда истраживања. Прегледајући ове послове, свак се може уверити, да се основе, на којима се темељи предсказивање времена, стално угврђују и гпире из дана у дан. (НАСТАВИИЕ СЕ)

ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ ШКОЛСНЕ ХИГИЈЕНЕ (ПО БАГИНСЈ^ОМ) О ЛШ^О^ЛС^ОЈ соби (НАСТАВАК)

6. Вештачко осветл»ење Вештачко се оеветљење не употребљава у нашим гаколама кочевши од најнижих па до највиших. Због тога ми бисмо могли ради самих Јнкола да не говоримо ништа о вегатачком осветљењу. Али вештачко оеветљење, и ако се у нас ч н;н избећи у школама, не може се нзбећи за појединце и у опгате Ми држимо, да неће ни мало бити излишно

и некорисно да кажемо неколико речи и о вегата чком осветљењу и да бар у главним потезима расиравимо то питање онако, како је оно расправљено у свету, где се у великој мери употребљава. Еао правило треба да важи да гаколска насгава треба да се ограничи само на дневно време, тако дакле, како би вегатачко осветљење постало за гаколу излишно и неупотребљиво. И доиста ово