Просветни гласник

ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ хигијенсгсо правило шири се све вигае и вигае и вегатачко освзтљење добија све већи број цротивника међу наставинцила евију категорија гаколских завода. Оваки дуготрајни рад при вегатачком осветљењу упропашћује вид. То долази отуда што зраци венгпчког оеветљења не долазе у наше око расту|»ени онако као еунчани, већ више или мање непоередно. При томе се дешаеа бага оно, гато ми код сунчане еветлости јако избегавамо, а то је да се никад не излажемо непоередној сунчаној светлости, него се окрећемо таком правцу који у ошпте еамо растурену светлост даје. Нема ни једне вештачке еветлоети која би била толико јака, да у ироетору где ми радимо, ири неиоередном раеппању зракова, може дати довољну количпну светлоети. Ради тога смо ми увек принуђени, нарочито кад хоћеио да пигаемо или иначе да радимо, да извор светлости у нагаим еобама примакнемо колико је могуће ближе нагаем етолу и нашим очима. Али ово удегаавање еветлоеги са вегатачким извором могу чинити само поједини радници, којих ее ништа не тиче, како ће остали делови у еоби бити осветљени. Но кад у једном простору ради много људи заједно, онда ирестаје и та могућноет да се извор светлости може иомерати и удегаавати нрема потреби и угодноети еваког појединца, већ еваки мора да стоји или седи на једном меету и у извееном удаљењу од извора светлости. Поред овога код деце, кад је у школи употребљена вегатачка светлост, јога је и та незгода, гато ее она никад не могу уздржати од тога, да не нодигну очи од осветљене књиге и не разгледају по мрачном проетору. Бага из овог разлога морају ее осудити сви заклони, као што су неирозрачни или затворено зелени шешири за лампе, јер еу они еамо за то удеени да светлоет концентригау на једну тачку и да је тако посредно умноже. Оеим тога јаеноћа вештачке светлости далеко је од јасноће еунчане светлоети, што се најбоље види, ако се неки цут дању употреби вештачка светлоет. Пламен неког гаса, који ноћу лено бело сјаји, дању, и не гледећи на незнатну количину светлоети, иоказује нам се жут или црвен. И баш ова надмоћноет црвених и жутих зракова, који око тако јако драже, чини такође те је вештачко осветлење врло гатетно. У

837

последње време, као гато је нознато, одупиремо се томе штетном упливу тиме, што употребљавамо модрикаета стакла или као наочаре или као цилиндре за лампе Вештачка светлост разликује се-од сунчане светлости још и тиме, што пламен вештачког извора светлости није миран, а отуда произлазе веома јаке и неугодне промене ујачини светлости. Ову промену у јачини примећавамо и код сунчане светлости, кад ее мали облаци сваки час навлаче на сунце и за кратко време помрачавају га, и ми онда опажамо да је та промена и јачина сунчане светлости. ако дуго траје, нагаем оку врло непријатна Наравно да ове промене иостоје у много већем степену код вештачког осветљења, код кога при сваком бржем етрујању ваздуха наетуна, тренерење пламена, које се не може отклонити ни цилиндрима ни лампама ни заклонима ма које друге врете. Ове нобројане незгоде на страни еу вегатачког осветљења и оне расту у оној мери у којој ноједипац, који се служи вештачком светлошћу, не може да је удеси за евоје око. Кад овако етоји за нојединце, онда је то куд и камо теже у школи где се једним извором светлости служи читава група ђака, која са свим мора трпети вештачку светлост у оној мери и у оном удаљењу у коме се намести. При том ваља напоменути јога и то, да један исти извор светлости различно дејствује на два човека који се њиме служе, а то различно /тејство произлази од осетљивости њихове мрежњаче а тако иего и од навике. Узевгаи све ово екупа, поново увиђамо како је веома онравдано захтевање, да ее нигата не предаје, при вештачком оеветљењу, као и то да појединци треба веома обазриво да поступају кад раде при вештачком осветљењу. Око је најблагороднији и најкраенији орган човеков и он ее мора брижљивије чувати него ма који други. Г. Ваздух у ншолској соби Човечијем организму потребна је за његово одржање с једне стране чврста и течна храна, а с друге стране удисање атмоеФерског ваздуха. Обоје ово извор је оном читавом низу нојава, који животом зовемо и који се нрекида, а,ко макар за кратко време нестане једног или другог од ова два Фактора.