Просветни гласник

838

Прибављање јела и лића за детиљи организам спада у задатак породици. Шкода стојк е тим у толико у евези у колико је дужпа да пази, да детету остави слободпо опо време,кад треба да ее нахрани. На против и гакола и породица морају се заједнички бринуги за набављање доброг атмосшерског впздуха за дете. Чим се у један ограничен простор нагомила већи број људи (или деце), одмах у великој мери настлје опасност за кварење ваздуха. С тога, гакола, у коју ее деца већином еилом гоне, мора ее најозбиљније побринути да исиуни све оне захтеве, које хигијена изискује од нормалног, здрављу угодног, атмосФерског ваздуха. Због тога се о школеком ваздуху толпко и толико писало, и о том предмету постоје многа и врло темељита испитивања ; за то је и литература о томе нарасла и сувигае. Пе бисмо могли тако в >жан иредмет јасно разложити, а да бар у главним потезима не размотримо опгате изворе мешању и кварењу агмосФереког ваздуха. Пре свега ми ћемо да разгледамо промене атмос®ере које произлазе од еамог човека и које су условљене извесним догађајима живота и радовима огранизма; по том ћемо видети оне промене, које еу условљене нагомилавањем изметака и које су у бллзини човечијег саобраћаја. Даље ћемо раемотрити неке односе земљигата ирема ваздуху и т, д. На послетку казаћемо посебице жто треба о ваздуху у гаколи и у кући, како бисмо видели гата хигијена у том погледу тражи. а. АтмосФера АтмосФера, која у неизмерној висини онкољава, нагау земљу, еастоји се из мешавине гушигса, кисеопика, угљене киеелине, водене наре и нешто мало амопијака. Кисеоник и гушик, који у атмос®ери представљају мешавину, а никако хемијско јединење, налазе ее готово у сталним и непроменљивим количинама. Угљена се киеелина мења нешто мало, а количина водепе паре већ је у већој мери ироменљива. У 100 делова еувога У 100 делова тежине ваздуха у простору има 76,84 гр. Гушика 79, 2 свитка 23,10 „ Кисеоника 20,94 „ 0,06 „ Угљ. кисел. 0,04 „ 100,00 грама. 100.00 свитка

-Зредно је знати да се кисеоник налази у атмос$ери у алотропном стању озона и то у врло променљивим количинама, које зависе како од годишњих времена тако и од количине влаге у атмосФери. Држи се да је озон врло важан за здравље људи. Неки чак веле, да еу посматрали, да се у атмосФери налази веома мало озона, кад настуне тешке епидемије, а тврде и то, да озона савршено нема у затвореним и рђаво проветраваним цросторииа. За угљену киселину вели ее да је у слободном ваздуху има негато вигае ноћу него дању, но то као да није потпуно потврђено. К-оличина пак водене паре одвећ се мења у атмос®ери. До дугае ње има у ваздуху у ередњу руку свакад у 1000 делова тежине 6 -8 делова. Међу тим садржај влаге са свим је завиеан од темиературе, јер на евака степен температуре долази известан максимум влаге. Шта квари ваздух 1. Дисање на п.луКа Човек непреетано удигае атмоеФерски ваздух, и издисањем опет иенушта неку количину ваздуха. Издиеани ваздух може се видети на хладном зимеком дану, а кад ее ваздух негато јаче издише, може се на површини руке осетити његов притиеак. Количина ваздуха, коју одрастао човек за 24 сахата удише и издише, износи просечно 7,200 литара или 7,20 кубич. метара. Према томе дакле количина овога ваздуха износила би годишње 2 628 000 литара. Величина овога броја одмах показује, да се у процесу људског дисања налази извор за кварење ваздуха, наравно претиостављајући да је издисани ваздух д,рукчије састављен него атмосФерски. Ради тога морамо се унознати са евојетвом издиеаног ваздуха. Ако се ередњи бројеви, које даје издисани ваздух, упореде са бројевима напред изнетим, онда у 100 делова простора у 100 делова тежине има : Гушика 79,578 76,081 Кисеоника 16,038 17,373 Угљ. кисел. 4,380 6,546 Према овоме се види да је количина кисеоника опала за '| 4 , док је међу тим садржај угљене киселине нарастао стоструко, од куда даље излази,