Просветни гласник

ЈЕД НА Г ЛАВА ИЗ да је кисеоник диеањем улазио у течност ткања човечијег организиа тј. у крв, а угљена киседина одидазила је из крви у атмос®еру. Садржај гушика ноказује се врдо мало нромењен у издисаном ваздуху. Промене, које издисани ваздух у своме саставу показује нрема атмосшерском ваздуху, иосдедице су такозваног иродеса оксвдадије. Крајњи иродукти тога нроцеса, као и св8,ког другог нроцеса сагоревања, јесу угљена киседина, гушик и вода, и од чести оне материје које тело дучи као чврсте органске саставне дедове са мокраћом и знојем. ЈПто се овај процес оксидације правидрје врши, тим ће с једне стране иотрошња атмос®ерког киееоиика, а е друге стране продукција угљене киеедине, нзобиднија бити. Међу тим, осем поменутих иромена, иоетоје још и друге. Кад иостоје обичне окодноети, издисаније ваздух топлнји од атмосшерског. Удисани ваздух мора у плућима с-воју температуру изједначити еа к' 1 'иературом плућних крида, а ово се збива у тодико лакше и брже, у колико су пре тога биле иезнатније дишеренције темиература. Ваздух који је имао — 6,3° С. кад јеудиеан, имаојекадје издисан . . . . + 29,8° С, а од + 17,5°С. нарастао је на + 37,25° С. Ови носледњи бројеви за нае су у тодико зпачајнији, шго оии показ УЈУ> Д а се издисани ваздух, ири обичној собној температури, загрева тек до топлоте човечије крви. Међу тим еа овим вишим загревањем издиеаног ваздуха иде уједно и ово што следује: 1)Садржај воде умножава се ; тада је издиеани ваздух готово засићеп воденом паром и ири нешто бржем дисању ово је засићење потпуно за темнературу која тада поетоји. Даље, са атмосФерском температуром мења се тежина издисане водене паре тако, да на хдадноћи једнак број дисаја производи мање паре него на топлоти. Тако исто мења се садржај водене паре, ако број дисаја за минут ие предази шеет, а нреко овога броја тежина се умањава. Средња кодичина воде која се на дан издише износи 375 грама, кад тежина теда није мања од 54 кидогр. 2) Свитак издиеаног ваздуха расте, и то еамо привидно, јер кад ее волумени израчунају, нрет-

хпгијене 839

иоетавивши иету температуру и сувоту, онда ®актички издази, да- евитак издисаног ваздуха није већи, него да је нешто мањи иоетао, т. је. да је нешто мање ваздуха издиеано него што је удисано. Овој појави уекоро ћемо узрок сазнати. Према ведиком значаЈу, који ее мора припиеати процесу реепирације код људи и то у одпосу на саетав атмос®ере, нужно је да мало тачнијо упознамо законе дисања. Иромспа у мешавипи ваздуха усдовљена је тиме, што се знатап део атмос®ерског киееоника троши. Киееонпк ваздуха долази у плућа покретима дисања и ту путем диФузије дође у додир са крвном масом. Крв га опет не усише ироето, већ га помоћу хемијеке атракције везује. Отуда нримљени водумени кисеоника у крв нису у сразмери е притиеком киееоника, који ее надази у атмосФери, већ и кад .је притиеак знатно мањи, готово су једнаки. Осим тога се показало, да се оно евојство кисеоника, што се хезшјски везује, мора припасати крвпим зрнцрма, јер кад се количипа воде у крви увећа, онда количина проето удиеаног кисеопика расте, а хемијски везаног опада. Количина кисеоника у атмос®ери, због зпатног сродства крвних зрнаца ирема њему, може у ведиком размеру опасти, а да се процес дисања не прекипе и не поремети, претпостављајући да се никакве друге еметље не нојаве. Иснитивањем постигда ее сагласност у томе, да ]е смањивање кисеоника у атмос®ери на 14,8 0 °С — 2 / 3 нормалне количине бе? знатног упдива иа процес дисања. Међу тим смањивање на 7/ 0 већ изазива сметње код бедог зеца, а на 3°/ о дејствује смртоносно. Доказато је и то, да мдаде животиње троше више кисеоника за једну јединицу тежине него одраеле, еамо то за људе није иотврђено. Вредно је још знати, да крвна зрнца озонирају кисеоник атмосФере и тиме га оспособе, да, нри сразмерно ниекој температури тела, отпочне изванредне процеее оксидације. Даље, атмосФера се квари угљепом киседином која је смешана са издисанзм ваздухом. Одлучивање угљене киседине бива по законима дифузије