Просветни гласник
840
Овде ћемо са снш укратко изнети само оне ре- | султате, који нас највише интерееују. Еад су обични услови за дисање, прелази угљена киселина из крви у нлућа, јер је ширење угљене киселине у крви много веће него у ваздуху нлућа. Али одлучивање угљене киселине завдси од дисања. Аисолутна количина одлучене угљене киселине расте са бројем дисаја, који се изврше за неко време. Исто тако расте она, и са дубином дисања у јединици времена. и нри једнаком броју дисаја, а о;[ада К1Д је мањи евитак ваздуха издисаног у јединици времена. Еоличина издисане угљене киселине расте кад онада температура ваздуха, а онада, кад температура ваздуха расте. Отуда и бива живља оксидација у организму, кад температура онадне. Количина угљене киселине, која се у јединици времена одлучи мања је у толико у колико се мање хране троши, и при једнакој тежини тела стоји у извесној сразиери према угљенику, који је са храном унет. Ако ее за храну употребљавају амилацеје, онда угљена киселина расте, а умањава се ако се употребљава меео и масг. Највише угљене киселине одлучује ее око 2 — 3 часа после јела. Рад са мишићима повишава одлучивање угљене киселине. Ово се подудара са оним што смо казали, да количина угљене киселине раете са бројем диеаја у јединици времена. Одрасли људи одлучују вигае угљене киеелине него деца. Међу тим, ако се количина одлучене угљене киселине израчуна нрема тежини тела, онда излази да деца производе готово два пут толико угљене киеелине колико одрасли. Један дечко, који је тежак 25 килограма (око 19 х / 2 ока), производи и издише у једном сахату толико угљене киселине колико одрастао, који је тежак 50 килограма. Овде ћемо изнети у једној таблици бројеве, који су у хигијенском погледу за школу врло важни. Ти бројеви, као што ће се у таблици видети, тичу се количине угљене киселине, која се у јединици времена издише сразмерно е узрастом и тежином тела.
: >■> 4,
Ф н ^ а «' ^ ® 2 2 • « а 5*1. <51 з
Ч е љ а д е
Узраст од
Тежина тела у килограмима. 1
У једном сахаа пздисана угл>. ш селина у грам
: Дечко
9% год.
1 | 22,0
20,338
0,9245
Девојчнца • • •
! 0 год.
23,0
19,162
0,8831
Младкћ
16 год.
57,75
34,280
0,5837
Девојка
17 год.
55,75
25,342
0,4546
! Човек
28 год.
82,00
36,623
0.4466
Човек
35 год.
65,50
22,530
0,51 19
Дечко
8 год.
! 22,26
16,3
Младић • • • •
16 год.
| 46,41
31,9
Младић
20 — 24 год.
65 -68,8
44,7
Човек
40 — 60 год.
68,8 — 65,5
37
Овде ваља споменути тај ®акат, да и ако је одлучена количина \гљене киселине приближно једнака с удисаном количином кисеоника, јер више кисеоника није апсорбовано него што жчвотињски угљеник потребује за евоју океидацију, а одлучена угљена киселина нродукат је ове оксидације, инак киееоника нешто више нестане него шго се угљене киеелине издише. Ово ноказује да се кисеоник троши не само за нроизвођење угтене киселине, него и за сагоревање воденика у воду и за оксидацију гушичких тела. Даље, ваздух се нромењује, и ако незнатно због гушика, који се одлучује са исиеаним ваздухом. Еоличина издиеаног гушика рачуна ее од ирилике 1°/ 0 °Д издисаног кисеоника. На послетку у издисаном ваздуху налази се још воденика, угљеноводоника, трагова од амонијака и још неких материја. — Ово еу промене, које атмосФера трпи само дисањем на плућа. Но још једном понављамо, да је довде узето само дисање у слободном ваздуху, а о дисању у затвореним просторима говориће ее даље. Но пре него гато пређемо на поематрање тога, да покажемо и друге изворе за кварење ваздуха. 2. Дисање нп кожу и одлучивање зноја Дисање на кожу, назвато перспирација, за разлику од дисања на плућа, које се зове респирација, испитивао је велики број научника, али оно није ни до данас потпуно објашњено. Но еви