Просветни гласник

841

се у томе слажу, да кожа нрима киееоник, а испушта угљену киселину. Размера у којој се угљена киселина одлучује кожом стоји према оној кодичпни која се одлучује на плућа од прилике као 1 : 0,089 — 0. 108. Жигаићно кретање потиомаже врло јако размену гасова кроз кожу и то тако, дд за / 4 сахата досшже исту висину, као за време мира за 24 сахата. Међу тим много више ваља ценити одлучивање воде кроз кожу, него одлучивање угљене киселине, јер вода се гуои колико у виду паре вао тако звана неприметна церспирација, толико и лучењем знојних жлезда, које се у кожи налазе, и као капљичаво течна. Нас се озде не тиче колико се воде одлучи на један а колике на други начин. Нама је довољно да знамо то, да водена пара, која се лучи кожом, иде у околину атмосФере. Односно перснирације морамо да смоменемо још и то, да смо опитима нриморани да претпоставимо, да при перснирацији кроз излазе из тела црелазе и извесни шкодљиви гасови у атмосФеру, премда до сада нису хемијски доказани. То је осведочено тиме, што животиње, којима је кожа намазана оирнајзом и тиме им уништена перспирација кроз кожу, врло брзо пропадају и то под особитим појавима. Држи се да је у оваком случају узрок смрти јако охлађење опште топлоте у телу, које тада настане, но ипак се не да никако одбацити претпоставка, да услед помазивања тела Фирнајзом и спречавања перспирације заостају у телу извесне шкодљиве материје. Ознојена кожа испушта у атмосФеру не само воду, која већином тамо прелази у виду водене царе, већ уз воду прелазе у атмос®еру често још неке супстанције, које су веома смрдљиве. Те супстанције већином прииадају реду ветрећих киселина. 'Гако је доказано да у зноју има мравље киселине, оцатне киселине, капринске киселипе, и једне киселине у којој има и гушика и која је назвата знојна киселина и т. д. 3. Гасови у цревима Кад се утрошена храна сварује нод обичним околностима, већ се у стомаку и танком цреву стварају гаеови, и то у стомаку за један волумен нри-

мљеног кисеоника два волумена угљене киселине; у танком цреву нак угљена киселина и воденик стварају се у једнаком евитку. У дебелом цреву, по тачном испитивању, налази се обично угљена киселина, воденик, гугаик, барски гас, а по некад и сумиороводонични гас; осем тога налази се и она смрдљива сунстанција која балегама даје онај њихов задах и која тек тада ишчезне, кад игачезну именоване врсте гасова. Познато је да од каквоће иримљене хране зависи број створених гасова, а тако исто и размера у којој њихове количине стоје једна према другој. На развиће тих гасова јако дејствују болегаљиво стање, сметње сваривања, а нарочито болест слузне марамице црева. Ако сад прегледамо укупно дисање, онда оно за одраела човека износи за 24 сахата одсеком око 9000 лит. '= куб. мет. Кад је човек на миру. онда за 24 сахата ирима 708,9 гр. кисеоника, а кад ради па док се не умори, онда прима 954,5 гр. кисеоника. С друге опет стране, кад човек мирује, онда за 24 еахата испушта 911,5 гр. угљене киеелине, а кад ради па до умора испушта 1284,2 гр. угљ. киеелине, Човек на миру губи за 24 сахата кроз кожу и плућа 828 гр. воде; човек који ради па док се не умори губи 2042,2 гр. воде. Та диФеренција одузима телу један пут 463000) други ПЈТ 1,Н2576|Ј е4игац " 10,,л0те ' Јединице топлоте, које се произведу за 24 сахата, износе у округлом броју .преко три милијуна. (Јединица топлоте, то је она количина топлоте, која је нужна да једном граму воде повиси температуру за 1° Цел.). Колико ее кад губи у топлоти, зависи од температуре ваздуха и од тога, колико је кад ваздух водом засићен. 4. Балега АтмосФера стоји у веома знатној мери под упливом процееа распадања, којима су нотчињени изметци сваривања и размена материје. Та зависност атмосФере у толико је већа, у колико изметци дуже заостану у проходима. Најновија истраживања у овом правцу, иоказала су врло чудновате и важне рееултате. Показало се да балега одузима 106