Просветни гласник

842 _ ЈЕДНА глава из атмосФери кисеоник, а да јој за њега даје угљену киселину, амонијлк и нешто иало сумнороводоника. Даље, да прелажење угљене киселнне и амонијака у атмосФеру не зависи толико од количине ваздуха која прелази изнад балеге, већ иного више од висине теиературе ваздушне. Кад се температура умерено повиси, дата количина угљене каселине умаожи се троетруко, а амонијака двоструко па чеето и тросгруко. Тачнијим рачунањем ноказало се, да нужник, у коме се налази 18 куб. иет. балеге, пушта у атмоеФеру за 24 сахата 11, 14 килограма угљене киселине, 2,04, килогр. амонијака, 83, 8 гр. сумиороводоника. (Ове бројеве ваља добро упамтити нарочито с тога. што се зна, како се код нашах школа свуда нраве нужниди). Осем ових материја у ваздух прелазе још угљеничне органеке супетанце најразличнијега саетава и у опште су све отровне. Али у исго време ових 18 куб. мет. балеге одузме атмосФери 1 3,85 килограма кисеоника. Отуда се врло јаено види како је становањз близу нрохода, са подуже заосталом балегом, веома онасно, и како еу проходске јаме трајни извори тешких и опаених болести за људе. 5. Ваздух у зсмљи Извор за кварење атмосФере може бити и ваздух земље на којој живимо. Од како је ПетенкоФер истраживао садржину угљене киселине и у земљином ваздуху, обраћена је на ту садржину све већа и већа нажња, и увидело се, да су односи земљишта нрема здрављу становништва тако многоетруки и важни, као никакви други из целе околине човекове. Читаве групе болести, а поеебице тифус и колера, доводе се у свезу са штетним нроменама састава ваздуха у земљишту ааших вароши и села. Жи ее овде нећемо упуштати у пајединости ових истраживања, јер су она од општег хигијенског значаја. Навешћемо овде само нешто од ПентенхоФерових истраживања. У кршевито51 минхенском земљишту ископао је он на једном меету, које је је било потпуно слободно од елучајних нечистоћа, једну четвртаету јаму, која је дубока 4: метра. У јаму је пустио пет олонних цеви од 1 см. у пречнику. Прва цев етајала је %, друга

колске хигијене Г/ 2 , трећа 2%, четврта 3, пета 4 метра испод земљине површине По том је јаму напунио опет земљом, па је земљу добро утабао. Помоћу ових цеви, ко.је су блле спроведеа^ чак у физиолошки лабораторијум, могла се извући повољна количина ваздуха и испитати садржај угљене киселине у њему. Поечатрање је трајало више од године дана, на ее вигдело, да в-гздух из горњег елоја земље за већи део године има увек мање угљено киселине, него ваздух из нижих слојева. Оамо несец Јуни и Јули чинили су изузетак. У овим месецима већа је количина угљене киселине у горњим него у доњим слојевима. Али по томе почне у доњем елоју опет ЗН.1ТНО раетење, које горњи слој престигне, и то траје до.краја Септембра, на онда угљена к !селина у доњем слоју онад |. Ова носматрања чињена су носле више нута и у другим варошима, и ноказала су готово исте резултате. Она су нам бар показала Факат да у земљи има доета угљене киселине. Но еад је важно питање, од куда у земљи иостаје угљена киселинаОам испиталац угљене киселине у земљи исказао је своје мишљење да угљена киселина ностаје услед процееа раепадања органских осгатака. Ово мишљење потврдила еу доиста иснитивања ваздуха у земљи либијске пустиње. Та испитивања показала су, да садржај угљене киселине у земљишту пустиње, која је без сваке вегетације, ни у ком елучају не стиже 1 на хиљаду, дакле тако је састављен као и атмосФера, која се над земљиштем налази. Међу тим тамо где 4 вегетативни живот из земље ниче, као у оазама где палме расту, износи садржај угљене киселине у земљином ваздуху као 31, 5: 10000. Дакле и овде еу остаци органске материје извори за кварење ваздуха, и то кварење стоји у некој извесној зависности од количине и величине распадања и трулежа, који се збива. Ми овде нећемо да се упуштамо у посматрања оних извора за вварење ваздуха, као што еу гасови, који со развијају у устајалим водама и блатима, нити ћемо овде износити опасности, које отуда произлазе за живот и здравље људи. Свакојако, то је јасно, да гаколл треба да избегава кужно земљиште. Ието тако нећемо овде да наводимо изворе ваздушног кварења средством огром-