Просветни гласник

ЈЕ ДНА ГЛ АВ А ИЗ : них количина угљене киселине и угљеноксида, које се у сваковрсним продуктима дестилације дижу из високих оџака радионица ведике индустрије и технике. На овоме месту говорићемо само још о једном извору за кварење ваздуха, ко.ји је доиста за школу од врло одсудног значаја. а то је о материјалним смегаама атмосФере, које су узрок страшној школској прашини. 6) Прашинасти саставци чтмосфсрс Ако пођемо ма куда но слободном ваздуху по вароши, па макар и туда, где дишемо привидно нормалну атмосФеру, опет је ваздух комешан и нануњен материјалним деловима. Од тога се веома тешко сачувати и у самим нашим собама, па макар врата и прозори били затворени. као што аам то показују хаљине и књаге, које се по више времена не дижу с места. Прашина с улице испитивана је у сваком обзиру микроскопски и хемијски. У њој су, поред минералних саставака, доказани читави редови неких најмањих органских бића повеће врете, која спадпју међу ин®узорије. Ма какав значај да се нрида овим најмањим телима, ипак се још, поред свију мучних испитивања, не знаду никакви стални и сигурни ресултати. Но једно је само поуздано, да повећи делићи прашине, који ваздух кваре, нису без утицаја на човечији организам, и да они нарочито тада, кад у великим количинама и трајно дејствују, причињавају велике штете животу и здрављу. Па и саме органске смеше атмосФвре причињавају мање штете, него аноргански минерални састојци, које сваки ветрић са земље диже и еа ваздухом уноси у нлућа човека, кад овај дише. То еу она најмања тела, која су узрок катару у дугањаку, а кад јога дођу и друге повољне околности за болести, онда ее стварају услови за развитак јектике. Свакојако, кад се узму сви довде наведени извори за кварење атмоефере, којах нарочито у великим варогаима има новигае. па се јога томе дода и органске и анорганске примеше у атмос<еери, онда оне нису од маленог значаја и морају се сматрати као узроци многих невоља. У становима, о чијој атмосФери нисмо до сада ништа говорили, има још и других незгода. У њима

К ОЛ-СК Е ХИГИЈЕНЕ 843 се мегаа ваздух, који с Ј г лице долази снај дањим отпалим делићима свију оних ствари, које се у стану налазе, са прагаљивим отаатцима ручног рада, са најмањим делићима материјала за осветљење, са отпалим влакнима од нагаих хаљина и т. д. Ово чини те је прагаина нагаих затворених простора двогубо опаснпја, и ностала је узрок зле и опасне групе болести. Прашина затворених простора, као што ћемо одмах видети, биће у толико више еродна са крагаином са улице, што више ваздуха улази са улице непоередно у те иросторе, а што се у становима налази мање иредмета, који су оеобитог хемијског саетава, те да нроизводе своју енецифичку пртшљиву атмосФеру. Тако аа нрилику прашина млина донета је тако различна од нрашине са друма, као што је далеко небо од земље. ЈМеђу тим прашина у школи врло је мало различна од прашине с улице, јер и не гледећи на прашину, која је у незнатним количинама донета на оделу и школским књигама из домаћих станова, све остале материјалне смеше ваздуха долазе непосредно из спољне слободне атмосФере. Отуда кад говоримо о прашини слободне атмосФере, можемо на неки начин с нравом еве оно што код ње нађемо да нренесемо непосредно на школску арашину. Ове ово што смо довде навели довољно је, па да се види, штетан уплив нрашине на здравље. Према овоме довољно је јасно за свакога на каквом месту треба зидати школске зграде, и како се треба свима силама старати, да се при зидању испуне услови, које хигијена прониеује. Колико нак у нашим школама има хигијенских уелова, то је већ свакоме познато, и ми смо нарочито свратили пужњу на неке ствари, које ни мало не изгледају важне, а међу гим еу од особитог значаја за здравље. Тако на прилику, кад би гаколе биле нотнуно удегаене тако, да се може отклонити и прашнна, која са ваздухом с ноља улази, и прагаина, која ее производи механичким трвењем о неудесне патосе, то би нагае гнколе увек биле нренуне прагаине од еаме дечије обуће и одеће. Ко год зна колики је круг знања у нагаим породицама о чувању здравља и у опште о реду и чистоћи. тај зна да је овај наш навод потпуно истинит. И баш због овога, у коллко је ужи круг знања из 106"