Просветни гласник

848

ШКОЛЕ У СРБИЈН 1836. ГОДИНЕ

У б огридској најстаријој клаеи нредавана је: Иаука хришћанска, свештена мсторија, читање целог ТТсалтира, српска граматика, срнска историја, сва четир вида рачуна, читање и нисање немачко, и веџбање у писању. Немачки читати учили су ђаци још у шкодама милановачкој и великоградигакој, а по негде и граматику словенског јеаика. У сеоским школама предаване су: молитве, буквар, часловац, рачун и писање. Из овога види се, да ђаци нису могли из школе изнети много знања, и да учитељ није био ведиким послом оптерећен. Радовановић оцењивао је и напредак ученика у науци. Од 72 учитеља пије могло биги оцењено двинаест учитеља, и то с т .га што су ђацн због болести била распуштени својим кућамма.. Од учитеља у старијој мдађој онште добило је оцену: к л ■ а с и

врло добру добру • • • средњу • • рђаву • • • врло рђаву • није оцењено Свега

2 8 1

1 12

1 32 13 1 2 11 60

0 40 14 1 2 12 72

Проценат учитеља

у старијој

у млађој

у опште

који су добили оцену

: . к л а

с и

врло добру • ■ • ■

• 16 .67

1 .67

4.17

добру

• 66 .67

оЗ.зз

55.56

средњу

8.33

21 .67

19 .44

Рђаву

—

1 .67

1 .39

врло рђаву • • • •

—

З.зз

2.78

нису оцењени • •

8.33

18 .33

16 .66

Свега • • •

■ 100. 00

100.00

100.00

У старијим класама билојеврло добрих и добрих учитеља за 28 процената више него у класама млађим. На сто врло добрих и добрих учитеља долазило је осталих у старијим класама • • • 20 мдађим класама • ■ -82 опште 67 Оа ноказаним ири овој другој ревизији успехом, Радовановић је био врло задовољан. Ои у своме извештају вели, да је приметио утицај његових поука, које је учитељима дао приликом прве

ревизије (око Ђурђева дне 1836), јер и „учитеЈ.и су не само боље напредовали с вовјереном дечицом, — него су и од своје стране знаке поправленија, и усугубљеног приљежанија и ревности показали; одликујући се приљежним предавањем прописани учебни предмета." А да би то и у нанредак тако остало, и уведени већ начпн предавања корисно продужавао се, „позорљивим оком мотриће се и у будуће" додаје директор школа. Према тадашњим приликама, учитељској способности, па и самоме раду учитеља, била је и плата. Само учитељи „правителствени" школн, имали су сталну, одмерену нлату, коју су из државне касе примали, и то: учитељи старије класе ио 150 талира, а по 100 тал. учитељи млађе класе. Осталих учитеља плата зависила је <>д погодбе између њјјх и дотичних општина. По негде била је плата одређена без обзира на број ђака, и у том случају сви су у општини сносили тај терет, без обзира на то имају ли које дете у школи или не. На другим опет местима плаћали су учитеља само ђачки родитељи. Ова школарина износила је најмање 2 а највише 4 гроша месечно за сваког ђака. Као прилог чланку „Школе у Србџји" г. М. Ђ. Милићевић, штампао је* „Даставленије учитељима, арп вителствени и об\ц?ствени школа у Кпажеству Србији", издано 11. Августа 1838. године. Но већ и нре тога, као што се види из извештаја Радовановићева, од 20. Новембра 1836 године, „дано је свима учитељима наотавленије, које је Виеочајше од точке до точке одобрено, по којему се они владати морају." У колико се саглашава текст овога „наставленија" са оним од 1838. године, то нам није познато. Износећи бољи напредак у раду учитеља и бољи успех ђака, Радовановић тај појав припиеује уведеном школском надзору. Учитељи знајући за надзорника, ноправили ее и у раду и у владању. „Из овог обштег правила, вели Радовановић, изузимају се само зајечарски учитељи: од који је један : З^харије Завишић и побјегао некуд у Туреку и тако у Оербији учитељсгвовати престао; — а други: Павле Марковић, остро по* Види Гласник сра. ученог друштв а књиге XXIV ст. 124—130