Просветни гласник

ч шк0.1е у сгб11, каран, поеовјетован, и на понравленије до Воскрееенија остављен. Изузимају ее јошт Текијеки. и Киеиљевски, учитељи, који су због гдуноети н крајње неспоеобности званија лишени." У чешћој ревизији школа, строгом надзору учитеља, налазио је Радовановић главно средетво за поправку постојећега стања. И ако је измеђз г он_ дашњега етања и данашњега неизмерна готово разлика, то ее ево и данас највише очекује од добро уређеног школеког надзора ! Но тај надзор још није органрзован онако, како би био од номоћи и кориети добрим учитељииа, а у једно строга контрола за нераднике. Остаје нам још да сведемо број ђака свију школа за еваки округ поеебице. Ученика је било у стагшим млабим опште

н1ко./1 ама окгуга:

класама

Алексиначког ....

. . . —

65

65

Београдског

■ • • —

40

40

Ваљевског

. . . —

126

126

Јагодинског

• • • 33

110

143

Каажевачког ....

• • • 78

47

125

Крагујевачког • • ■ •

■ ■ • 60

193

253

Крајпвског

■ • ■ 30

186

216

Крушевачког ....

... 44

68

112

Подринског

• ■ • 32

32

Пожаревачког • • ■ •

• • • 53

169

222

Руднпчког

. . . —

42

42

Смедеревског ....

• • • 47

126

173

Ћупријског

. . . 77

134

211

Ужнчког

. . . —

76

76

Црноречког

• • • 26

41

67

Чачанског

. . . —

88

88

Шабачког

• ■ ■ 61

217

278

Вароши Београду • •

• • ■ 53

189

242

У Србнји

• ■ ■ 594

1917

2511

Према томе долазило је на једног учитеља старије клаее по 50 *а на учитеља млађе клаее по 82 ђака. У ооште пак на једног учитеља, односно на једну школу, долазило је по 35 ђака. У средњу руку долазило је ђака на једног наставника у г о д и н и окгугу : 1836. 1876. Ћупријском 70 28 Чачанском 44 30 Смедеревском 43 32 Крајинском 43 29 Рудничком 42 29

1836. годпне

849

Књажевачком

• • • 42

41

Кружевачком

■ • • 37

32

Јагодинском

• • • 36

30

Црноречком

■ • • 34

35

Алексиначком

• • ■ 33

39

Подринском

• ■ • 32

31

Шабачком

• ■ • 31

23

Крагујевачком

• • ■ 28

30

Пожаревачком

• • ■ 28

30

Ваљевском

• ■ • 21

28

Ужичком

• • ■ 19

34

Београдском

• • ■ 13

26

У вароши Београду • • • ■

■ • • 81

44

Од једне хиљаде становника . било је у основ-

ним школама године 1836 3.56 ђака 1876 16.30 „ На 100 становника у 1836. год. било је 1876год.199 етановника; на 100 ђака, који су 1836. године учили оеновну школу, било их је у тим школама 1876. године 878! У извештају од 19. Октобра 1837. године, наводи директор Радовановић, да се у гимназији предаје и Грчки језик и то свима ученицима, који су подељени у две класе: млађу и етарију; а предаје га нарочито за то постављени нро®есор. Ученика билојетадау ева четири разреда 87, дакле само 2 више него у години 1836. Поред гимназије биле су у Србију на крају 1837. године још три главне школе — полугимназије, и то: у Шапцу, Чачку и Зајечару. Колико је у тим школама било наетавника^ а колико ученикл, није у извештају епоменуто. Нормалних школа било је 85, дакле 13 више него у 1836. год. Ове су школе биле раепоређене овако : 1. У сваком месту, где је био окружни магистрат, биле еу но две нормалне клаее — школе — млађа и старија. 2. Ако је у округу било више вароши, онда је и у таким местима била по једна или две нормалне школе. .Учитељи свију ових варошких школа, којихје било 27, примали су нлату из народне касе, као и учитељи главних. школа и проа>есори гимназије. 3. Све остале школе биле еу онштинске или ееоске са једном — млађом клаеом, а учитеље, којих 107