Просветни гласник
ч шк0.1е у сгб11, каран, поеовјетован, и на понравленије до Воскрееенија остављен. Изузимају ее јошт Текијеки. и Киеиљевски, учитељи, који су због гдуноети н крајње неспоеобности званија лишени." У чешћој ревизији школа, строгом надзору учитеља, налазио је Радовановић главно средетво за поправку постојећега стања. И ако је измеђз г он_ дашњега етања и данашњега неизмерна готово разлика, то ее ево и данас највише очекује од добро уређеног школеког надзора ! Но тај надзор још није органрзован онако, како би био од номоћи и кориети добрим учитељииа, а у једно строга контрола за нераднике. Остаје нам још да сведемо број ђака свију школа за еваки округ поеебице. Ученика је било у стагшим млабим опште
н1ко./1 ама окгуга:
класама
Алексиначког ....
. . . —
65
65
Београдског
■ • • —
40
40
Ваљевског
. . . —
126
126
Јагодинског
• • • 33
110
143
Каажевачког ....
• • • 78
47
125
Крагујевачког • • ■ •
■ ■ • 60
193
253
Крајпвског
■ • ■ 30
186
216
Крушевачког ....
... 44
68
112
Подринског
• ■ • 32
—
32
Пожаревачког • • ■ •
• • • 53
169
222
Руднпчког
. . . —
42
42
Смедеревског ....
• • • 47
126
173
Ћупријског
. . . 77
134
211
Ужнчког
. . . —
76
76
Црноречког
• • • 26
41
67
Чачанског
. . . —
88
88
Шабачког
• ■ ■ 61
217
278
Вароши Београду • •
• • ■ 53
189
242
У Србнји
• ■ ■ 594
1917
2511
Према томе долазило је на једног учитеља старије клаее по 50 *а на учитеља млађе клаее по 82 ђака. У ооште пак на једног учитеља, односно на једну школу, долазило је по 35 ђака. У средњу руку долазило је ђака на једног наставника у г о д и н и окгугу : 1836. 1876. Ћупријском 70 28 Чачанском 44 30 Смедеревском 43 32 Крајинском 43 29 Рудничком 42 29
1836. годпне
849
Књажевачком
• • • 42
41
Кружевачком
■ • • 37
32
Јагодинском
• • • 36
30
Црноречком
■ • • 34
35
Алексиначком
• • ■ 33
39
Подринском
• ■ • 32
31
Шабачком
• ■ • 31
23
Крагујевачком
• • ■ 28
30
Пожаревачком
• • ■ 28
30
Ваљевском
• ■ • 21
28
Ужичком
• • ■ 19
34
Београдском
• • ■ 13
26
У вароши Београду • • • ■
■ • • 81
44
Од једне хиљаде становника . било је у основ-
ним школама године 1836 3.56 ђака 1876 16.30 „ На 100 становника у 1836. год. било је 1876год.199 етановника; на 100 ђака, који су 1836. године учили оеновну школу, било их је у тим школама 1876. године 878! У извештају од 19. Октобра 1837. године, наводи директор Радовановић, да се у гимназији предаје и Грчки језик и то свима ученицима, који су подељени у две класе: млађу и етарију; а предаје га нарочито за то постављени нро®есор. Ученика билојетадау ева четири разреда 87, дакле само 2 више него у години 1836. Поред гимназије биле су у Србију на крају 1837. године још три главне школе — полугимназије, и то: у Шапцу, Чачку и Зајечару. Колико је у тим школама било наетавника^ а колико ученикл, није у извештају епоменуто. Нормалних школа било је 85, дакле 13 више него у 1836. год. Ове су школе биле раепоређене овако : 1. У сваком месту, где је био окружни магистрат, биле еу но две нормалне клаее — школе — млађа и старија. 2. Ако је у округу било више вароши, онда је и у таким местима била по једна или две нормалне школе. .Учитељи свију ових варошких школа, којихје било 27, примали су нлату из народне касе, као и учитељи главних. школа и проа>есори гимназије. 3. Све остале школе биле еу онштинске или ееоске са једном — млађом клаеом, а учитеље, којих 107