Просветни гласник

850

ИРЕДАВАЊД ИЗ СРИСКОГ ЈЕЗИКА

је бнло 58, пдаћаде еу оиштине варошке и сеоске ао учињеној са учитељем погодби. Из овога се види, да је ва крају 1837. године бидо у Србији већ 85 учитеља, дакде 13 вигае него у 1830. години. У гимвазији, гдаввим гаколама и свима пормадним школама било је ва крају Јуна 1837. год. свега 2933 ђака, дакде 337 или 13 процента више него на крају 1836. тодине. Није без интереса, да н-1 крају сиоменем.. још

и то, даједиректор свију гакола постављао месне гаколске надзорнике, и то у договору са општинском иди другом месном власти. Ови месни надзорници извегатавали су директора о свему гато би се гаколе и учитеља тицало. Пошто је гимназија усгановљена 1833. године, то је из ње изашло на крају 1837. године већ друго коло ђака, и свега за 1836. и 1837. годину њих 22, одкојихје „сваки у своје звавије ступио." јЗог. ј Ј овановић

ПРЕДДВАЊА ИЗ СРПШГ ЈЕЗИНА НА ПРАК.ТИЧКИМ УЧИТЕ,ЉСЈ^ИМ ПРЕДАВАЊИМА У НЕГОТИНУ ДРЖАО ^Кив. Ј1. ј^имии Ј )

1. Говор или језик Човек се од свију осталих створова битно разликује тиме, што је способан да мисли, да сиоје мисли иодвргава своме суду, да их исиравља, да их иречишћнва, да их ио својој вољи памти, или напушта или замењује другима. Та способност љуска и чини , те људи и народи не остају довека еа једном ступњу развића него непрекидно наиредују у сваком погледу. Историја човечанства даје нам доказе да су први људи или најстарнји људи, за које се зна, живели животом дивљачким. Што је највећи део рода људског до сада изишао из сгања дивљачког, има благодарити тој способности људској. Историја човечанства даје нам

Ј ) Имајући прилику да на практичним учитељским предавањима држим предавања из српсиога језика уверио сам се да знање овога вашног предмета није ни из далека својина наставника основних школа у оној мери, у којој би требало да је. И ма да и сами г. г. учител>н и учител>ице који су ирцсуствовалн тим предавањима, а и они, који су надлежни да цене успех тих предавања, признају да и предавања из српскога језика нису остала без приметног успеха, ја сам уверења да оно што је у њима изложеио због краткоће временаи нагомиланосги наставе из разних предмета није могло ухватити корена и цостати несумњнва својина слушалаца у мери, у којој би требало да то буде. Обузет оваким мишљењем ја сам на завршетку својих иредавања дао израза пред својим слушаоцима томе свом уверењу, п изјавио сам своју готовост да од своје стране колкио могу припо могнем да се тој незгоди доскочи, обећавшн им, ако ме у томе шта не смете, да ћу га предавања приредити за штампу, те да и они могу но ново и стално користовати се њима а и други, Еојима устреба наставе у томе иредмету. Они су изјавили своју жел>у да то и учиним. И ево ја то и чиним, пошто сам своја предавања у неколикт.о попунио, желећи им користи од тога посла.

доказе да су нрва оруђа људска била од камена , и да су се људи таким грубим и несавршеним алатима служили кроз много векова, да су ти несавршени халати доцније замењени халатнма од бронзе , који су већ били савршенији од оних, а да су и ови додније замењени халатима од гвожђа, који су могли до данас достићн такво савршенство, да му се морамо днвити. Без те људске способности свега тога савршенства не би било. Први су људи живелн по јазбинама и иећинама, но том су градили од клада и стена какво такво склоншпте од природних неногода; данас човек изради куће и палате, снабдевене толиким и тако подесним стварима за намирење свију животних потреба људских, па и толиким разноврсним украсима , који подмирују душевне и естетичке захтеве образованог друштва људског. И тога свега творац је та способност људска. Људи ранијих векова обожавали су разне природне силе и животиње, па чак и нечнсте животиње; а знамо докле се људски дух узвисио данас верујући у вечите јеваиђелске истине у религији хришћанској. Историја развића ума људског нуна је доказа из ранијих векова о крајњем незнању и ненојимању људском и најобичнијих иојава што човека окружују; данас се дивимо висини и дубини, до које су се људи узвисили н спустили у својим научним испитивањима, изналасцима и знању свега онога што човека окружава. За све то имамо да благодаримо способности људи да могу мислити и своје мисли усавршавати; та способност људска и јесте творац целокупног нанретка људског, творац целокупне људске образованостн, целокупне људске цивилизације. Иу способност мишљења не би се развила до ступња