Просветни гласник

ПРЕДДВАН.А ИЗ СРНСКОГ ЈЕЗНКА

сова, којом се они раздикују од свију остадих гдасова у језику, који нису самогдасници, јесте у томе, што гдас, кад се ма који од њих изговори, пошав из гдаснице сдободно продази кроз сву усну дупљу н сдободан издази напоље. Ова је особина њима свима подједнако својствена, и нрема томе издази да је то све један исти гдас. Ади као што се види он је са тодико разлика, да их данас има пет. Раздика та, која од тога јеДнога гдаса гради пет, у томе је што се усна дупља прн изговору њихову раздично модиФикује, раздично се у њој подешавају једни према другима разни органи и дедови усне дупље. Јер, ако се дуљина усне дупље од гдаснице иа докде гдасне изиђе наноље начини крмКа, добиће се известан гдас, ако остане у нормадном стању, добиће се гдас друкчнји, ако се начини дуља. добиће се онет гдас друкчији, ако се начини усна дупља шира, добиће се гдас друкчији, ако се начини ужа, опет ће се добити друкчији гдас. Самогдасницима се придружује и гдас р, који ностаје тиме што гдас иошав из гдаснице пролазећи кроз усну дупљу затресе језик, те он задршће. Ако пак глас, пошлвши из гдаснице, пролазећи кроз усну лупљу запне о какав год орган, он,ла се гдас, тако добивен, зове еугласник. Таквих гласова који се зову сугдасници, има у нашем језику 24, а њима се придружује још и р, које бива и самогдасник, као што је речено, а бива и сугдасннк. Кад глас, ношавши из гласнице, занне у грлу о задњи крај језика притиснутог на задњи крај непца, онда се добијају гдасови : г, к, х, којисезову грлени сугласници с тога што запињу о органе у самом грлу. Кад гдас, ношавши из гласнице, запне у устима о језик иритиснут на непце, добијају се гдасови : ј, љ, њ, 1ј, К, ж, ч, џ, ш, који се с тога зову неичани сугласници. Када глас, иошав из гдаснице, запне о језшгпритиснут на горње зубе, онда се добијају гдасови : д. т, з, с, ц, који се с тога зову зубни сугласници. Ако глас запне о језик нритиснут на горње зубе, на ':е иропусти кроз нос, онда се добија глас н, који се по томе зове зубно-носни сугласник. Ако гдас, који да гдасница, запне о скдопљење усне, на, се изда самим отвором усана, онда се добијају гдасови : б, в, и, ф, који се с тога зову уснени сугласници. Када глас, пошавши из гласнице, занне о склопљење усне, па се пропусти кроз нос, онда се добије глас м, који се с тога зове уснено-носни сугласник. Најзад, ако глас произведен гдасницом запне о језик, те он мало задршће. добијају се гласови: р и л, који се с тога зову језични сугласници.

881

Према томе органи, који помажу да сз изговоре сви гласови у нашем језику, јесу : илуКа, душник, гркљан с гласницом, језик, неице, зуби, усне и нос. 8. С л о г Да се изговори један самогласннк, ваља усну дупљу на један начин удесити ; а за сваки други самогласник ваља је друкчпје и друкчије намештати, с тога једним отвором уста може се изговорити само један самогласник. Међу тим уз један самогласник, једним отвором уста може се изговорити и по један, два, три и више сугласника. Така пак гомила гласова, међу којима је само један самогласник, и која се изговори једним намештајем усне дупље и једним отвором уста, зове се — елог. На нр. а (свеза), и (свеза), у (преддог), о (преддог), за, да, иа, из, од, рт; иас, коп, лав, сри, низ, вез, воз ; брат, врат, кроз, крст, ирст, иред ; ирост, брест, ствар, скроз. Пошто су ови сдогови у исто време и речи, то се ове и оваке речи зову једносложне речи. Из реченога досад издази ово. Кодико у којој речи има самогдасника, тодико се пута морају уста отворити, докде се она сва изговори, а то значи да у тој речи има онодико сдогова, кодико је у њојзи самогдасника. Тако нма речи : Од два слога: баба, нога, рука, игра, иесма, ако, ево, око, сврака, зрно, слама, вреКа, Стана, Милка, Јоца, Шита, Влада итд. Од три слога: Вретено, колено, иостеља, иогача, зуквача, станара, брвнара, сламњача, кошара, трговац, чиновник, бележник, иоводник, наглавак, иодбрадак итд. Од че гири слога : иогачица, ироиалица, натегача, заиињача, воденица, бубетина, књиговезац, иобратимство, земљоделиц, виноградар, аослужитељ, итд. Од пет слогова: Поморављанин, Београђанин, Подгоричанин, градобитина, иолоиривредник, књигоиродавац, иокровитељство, итд. Од гаест глогова: Брзоиаланчанин, Михаиловчани, Малоизворчани. Од седам слогова: Доњомилановчанин, Горњокрушевичани Великоизворчанин, Доњокаменичсшин итд. Од осам слогава: Великојасиковљанин. 9. Дељење речи на слогове Ако је у речи подједнак број самогласника и сугласника и додазе наизменце сугласник и самогласник, иди обратно, онда се реч деди у сдогове тако да у сваки сдог дође по један сугдасник и по један самогласник. На пр. ба-ба, но-га, ио-га-ча, кр-ма-ча, ио-га-чи-ца, на-те-га-ча, ва-ра-ли-ца, чи-ни-ли-ца,итд. Ако ли је неједнак број сугласника н самогдасника, онда у поједине сдогове долази неједнак број ш