Просветни гласник

894

КРВЛОВЉЕВЕ БАОНЕ

и две виолине, па седну на ливади под липом, да | својом вештином удиве свет. Развуку гудалима, али ништа не излази, и чује се само дерњава. „Станте браћо, станте! повика мајмун, почекајте мало, како ми се чини, ви не знате удесити свирање, ви не седите како треба. Ти медведе седи с басом према алту, ја ћу као дишкант сести према секунду, н тада ћете видети како ће наше свирање поћи, али ћемо приморати шуме н планине да нам играју." Послушаше мајмуна, и поседаше, па свирати заночеше; но опет свнрање ее иде. Тада ће магарацрећи: „Станте, ја сам пронашао узрок, треба по старешинству сести, и тада ћемо задело лепо свирати." Послушаше магарца, седоше по старешинству и свирање још горе пође. Почеше се још више свађати где ће ко сести. На ту њихову ларму долете славуј. Они се обрате к њему с молбом, да их он научи како ће сести, и њихов квартет у ред довести „Имамо," рекоше и ноте, и виолине, само нам кажи како ћемо сести." На то им славуј одговори: „ко хоће да буде музикант, томе је потребно знање, па и ушн од ваших нонежније, а ви пријатељи, ма како сели, опет не можете бити музиканти." 5. Лабуд, штука и рак Лабуд, рак и штука договоре се једном да вуку натоварена кола, и сви се троје у њих упрегну Запеше из нетних жила, али се кола ни с места не крећу. Товар им се чињаше лак, но лабуд тегли у облаке, рак назад, а штука опет тегли у воду. А ко је крив ко ли ирав, ми решавати нећемо, но само су кола и сада тамо. Кад међу друговима сагласностинема, никад им посао неће бити добар; од њиховарадане самода нема корисси, в е ћ д о л а з и ч е с т о и ш т е т а. 6. Лав у лову Пас, лав, курјак и лисица живљаху у комшилуку и међу собом овакав уговор начине: да сви у друштву звериње лове, и све што улове, да подједнако деле. Случајно, прва лисица улови јелена, и пошље својим ортацима посланике, да дођу и лов поделе. Дођоше сви, па и лав. Ширећи своје оштре канџе, и посматрајући своје ортаке, раскиде јелена па четири дела, па рече: „Нас, другови, има четири; и ја сам једена на четворо и поделио. Сад хајте да делимо. Ево гледајте, овај први део припада мена по уговору ; оваЈ други за то што сам лав; овај трећи за то, што

сам од свију јачи, а овом четвртом ма ко нека се од од вас усуди шапу пружити, тај неће жив с места устаги. 7. Мушица и пчела У нролетње време кад воћке цветају, у јелдој башти на гранчици, стојаше мушица а тихи ветрић љуљкаше гранчицу. Видећи пчелу, како око цвећа облеће и мед прикупља, поносито рече: „Боже мој, како те није срамота да лењствујеш од јутра до мрака ! Кад би ја на твом месту била, ја би се просто убајатила ! Ево на пример ја живим као у рају, као бубрег у лоју. Ја се само о томе и старам, како ћу летети по баловима и гостима; и не хвалећи се, мени су у вароши све господске и трговачке куће познате. Кад би ти само видела, како ја тамо уживам! Где је свадба или имен-дан, тамо сам ирва ја. Из порцуланских тањира једем, из кристалних и сјајних чаша слатка вина нијем, и пре свију гостију узимам од слаткиша оно што ми се допада. „Све ми је то познато," рећи ће ичела, „али сам чула, и на гозбама где се покажеш ти, сваки се на те мршти, — а често те и на поље терају." „Чудна ми чуда," рећи ће муха: „Терају ме на поље! Ако ме истера.ју наједан прозор, ја улетим на други." 8. Орао и кокошке Поносити цар птица, орао, желећи да се наслади ведра дана, извије се по више облака — тамо, где муње светлуцају. Спустивши се с облачних висина цар птица падне на кошару, да се ту одмори. Овако место за цареве није истина пристојно ; али, шта ћеш и они имају својих ћуди. Може бити, да је он хтео да учини ночаст кошари, а може бати да у близини не беше високога грма или високе стене, где би му далеко пристојније било пасти и одморити се. Постојавши мало на првој кошари, прне и на другу прелети. Видећи то тршава квочка, рећи ће својој комшиници: „За што су орлови у таком поштовању? е да ли за то, што добро лете? Ако је то, и ја, само ако хоћу могу прелетитискошаренакошару. Не будимо од сад луде, ннти сматрајмо орлове да су важнији од нас, ти си сад видела, да они ио низинн лете исто тако као и кокошке." Орлу се досади оваково брбљање, па ће рећи тршавој квочки: „Имаш право али не са свим. Дешава се, те се орлови и ниже кокошију спусте; но кокоши се никада до облакане могу узвисити."