Просветни гласник

КР ИЛОВЉЕВЕ БАСНЕ

893

има, тога на жртву боговима да принесемо, а то ће и боговима бити угодније." „0, добри и иредобри даре наш ! говораше дисица, зар ти твоје поступке за грех сматраш ? Ако ми нашу плашљиву савест за свашта будемо слушади, ми ћемо од глади скапати. У исто време, веруј ми царе наш, да је за овце велика част, ако се ти смидујеш да њих једеш. А што се тиче чобана, ми те сви овде модимо, да њих не треба штедити, — они су то и засдужили. Јер тај безрепи род само осветом дише, и иротиву нас царевима нашим жадбе ннше." Кад дија доврши, за њом и остали почеше тако исто лаву говорити, и сваки се утркиваше и ласкаво доказиваше, како дав није крив. После лава ц споведише своје грехове: медвед, тигар и курјак. И за њихове грехове, нико ништа не смеде рећи, нити им што пребацнти. Сви на овом скупу, који беху богати — иди оштрим канџама, нди јаким зубима, остадоше — не само прави, но и свети. Дође ред на смиреног вода, да и он своје грехове исиоведи. „И ми смо криви," започе во. ,Ире пет година беше веома јака зима, а у домаћина не беше сена ; ђаво ме на грех натента, те из поповог пласта једну прегршт сена извукох и ноједох. „Још јадни во и не доврши, кад ти се подиже страшна вика — вичу медведи тигрови курјаци : „Гледајте к?кав је он допов и разбојник ! туђе сено да краде и једе ! Није ни чудо, што су богови према нама тако строги. Он је — рогата скотина крив ; њега треба за злочннства на жртву принети, због њега је таков страшни помор међу зверовима!" Јадног вода осудише, и на гдомачу повалише. И међу људима чује се посдовица: Ко је смиренији, тај је и кривљи. 2. Магарац и славуј Магарац угдеда славуја, па му поче овако говорити: „Слушај, пријатељу, ја сам чуо а и људи ми причају, да си ти изредан певац. Ја бих веома жедео, да само посдушам твоје певање, и да оценим, да ди је заиста тако велико твоје знање." И славуј отпоче своје умилно певање : зацвркута, запишта на хиљаду начина, — песму преде из мидога гласа, она се одлеже по шумама и дубравама, - све слушаше тог певца и љубимца зориног : утишали се ветрићи, ућутале остаде тице ; пастир и пастирка, тек помало дишући, наслађаваху се дивпом несмом славујевом, и тек изретка пастир се на пастнрку осмехне. И певац сврши... А магарац, кдимајући гдавом — рече : „Не треба лагати, ти изредно певаш; са задовољством твоја се песма сдушати може; али је велика штета што ти ниси познат с' нашим петдом. Кад би и ти

код њега мало поучио, ти би далеко депше певао." Кукавни славуј, чувши такав суд, прну и оддете.... Некаинас Бог избави од таких суд и ј а ! 3. Орао и паук На високим кавкаским планинама, на столетњем кедру, орао стајаше, и својим оштрим оком разгледаше велику просторију пред собом. Чињаше се, да он одатле види крај света: Тамо се реке по дубравама вијугају, шуме и диваде цветају, и оделе се у своје пролетње рухо ; тамо по даље, вадовито касписко море као кридо гавраново црнука се. Уживајући и наслађавајући се с ове висине, што се дигла иод обдаке, орао поче бдагодарити Зевсу овако: „Хвала теби Зевсе, који управљаш светом, ти си се смидовао те ме обдари таким крилима 11 таким детом, да за мене нема недоступне висине. С ове висине, на коју нико не може узлететп, ја се наслађавам васеленском дивотом." „0, о ! како ми се чини, ти си ведики хвалџија," рећнће орлу паук којц повише њега на гранчици стојаше и паучину пдетијаше. „Иогдедај мадо боље, е да ди ја ниже тебе стојцм?" Орао подиже гдаву, погледа горе; и заиста паук на гранчици више њега паучину плете. „А гле ! откуда ти, на тој висини?" запита орао паука. И онај, који по жешће дети, ретко се кад усуди да овде узлети; а ти, који си слаб, па немаш ни крила, еда ли си могао овде домидети?" — „Не, ја се на то не бих смео решити." — „Па откуда ти овде?" — „Ја сам се ухватио за твој реп, и ти си ме изнео ; но овде ја се умем држати и без тебе. И за то модим, немој се предамном хвалити, и знај, да ја.." У тај пар ветар ћарлину, и мој паук — заједно са својом паучином стрмогдави се, и оде у бездан. Ја не знам, како се вама чини, аја бих рекао, да на овакове пауковеврдочесто диче о н и, који се и без знања, и без труда, дењуна висину — држећи сеза скутведикаша; и у овом подожају, тако су надувени, — чисто би човек рекао, да им је Бог ордовски лет даровао. И само треба да ветар духне, и ето их заједно с паучином у бездан.... 4. К в а р т е т Несташнп мајмун, магарац, јарац и медвед, договоре се да свирају квартет. Набаве ноте, бас, алт