Просветни гласник

Ј ЕДНА ГЛАВА ИЗ ШКОЛСКЕ ХИГИЈЕНЕ

ношење иепела, и на поелетку нису потребне непреетане оиравке пећи. При грејању водом е малим притиеком употребљују ее веће количине воде, које у апарату циркулишу и то тако, да се ова загрејана вода пење у вис и кад ее охлади, опет се враћа у* анарат за загревање. Дакле цела снрава, која је за грејање удешена, напуни се водом, подложи се ватра под казан и тако загрејана вода тера се у гаироким цевима чак до спрата испод крова. Ту се из једног отвореног суда дели у цеви, а из ових стиже пеКима у поједине еобе, које угрејаним цевима узимају топлоту и предају је собњем ваздуху. По гато се топлота преда, вода се лагано враћа до подрума у казан. Пећи имају један штит од гвожђа, кроз који пролази више цеви. Те цеви почињу од собњег патоса, а у њима ее ваздух загрева ередетвом цеви које спроводе воду, и шаље се у горње регионе еобе. Таким начином хладан ваздух који непреетано од патоса придолази, ствара циркулацају, која за кратко време даје соби равномерну пријатну темнературу. Деви за воду прилично еу широке и елуже каомагацини за топлоту коју чувају неко време и по што је грејање преетало. Дакле овај систем, поред равномерног загрејавања, допугата извеену сталноет температуре. 0 топлоти зрачања код ових пећи не може бити ни говора, јер је топлота воде тако умерена, да се деца до пећи непосредно примаћи могу. Осем тога овај еиетем грејања допушта да се пећ иоже наместити на ма коме меету еобе, а то је корисно за целокупну поделу простора. До душе консгрукција овога еиетема грејања негато је скупља, него они системи, који су довде именовани. Међу тим он је као што се видп, од изванредне корисги, и управо је без акаквих хигијенских мана. Дакле где има довољно новчаних средетава, ваља усвајати цре начин грејања водом него начин грејања ваздухом, јер код грејања ваздухом као што смо видели, могу се десити неке мане. У етаријим школским здањима, која нису за то удешена, тешко је увеети грејање водом, али није немогуће са свим, као гато о томе има примера. За наше ирилике, нема ни смисла говорити о завођењу грејања во- | дом у старим зградама.

27

в. Грејање воденом паром Како сви зналци пресуђују, грејање водом е малим притиеком нај савршеније је од свију начина грејања и не може се никаквим другим заменити. Једна једина му је мана та, гато ее цеви, којима вода иде, не могу лако одвести на веће удаљење. Ова неприлика уклониће се тиме, ако се вода најпре претвори у пару и врела водена пара која ее лако може спроводити и даље употреби на то, да воду у цевима загреје. Ваља нам казати да је ово уређење најскупљ«, и може се употребити еамо за врло велике иросторе. Ово грејање допугата равномерно и стално загрејавање простора, али за гаколе ередње величине увек је боље грејање водом. г. Грејање паром Еод овог начина грејање служи кго носилац топлоте у пару лретворена вода. Овај ноеилац топлоте допугата да се у сваки простор спроведе онолико топлоте, колико ес бага жели. Ово може да буде с тога, што се струјање водене паре лако даје зауставити простим славинама. Али отуда опет нроизлази та незгода, што у тренутку чим се нара зауетави, пресгаје давање топлоте проетору, јер нема никаквог тела, које би служило као резервоар за топлоту. За грејање употребљава се обично пара малог напона, и само се треба за то постарати, да цеви не чине нарној етруји преко мере велики отпор, и да ее због брзог охлађивања не претвори пара у воду. Да цеви не чине нарној стрЈ 7 ји велики отпор, треба да су довољно широке, и да по могућетву иду управо т ј. да немају савијутака и врло огатрих прелома. Да се опет пара не претвори у воду, постизава ее тиме, гато се цеви обавију рђавим спроводницама топлоте као : вуном и падуком, и тиме што треба цеви тако наместити, да се не угињу. Овај начин грејања и његово уређење у свему је скупље него проето грејање водом и ваздухом, а није еа евим без икакве опасности, као на пр. експлозија казана Оеем тога, машина која је намегатена у подруму, може својом тутњавом да смета настави. Околносги које смо на послетку 4'