Просветни гласник

28

давели чине те се грејање воденом паром тешко за школу употребити може, поред евију користи које оно собом доноси. Ако сад прегледамо справе за централно грејање, онда по њиховој практичној употреби за школу можемо поставити следећу скалу : грејање паром — најниже ; грејање во,*ом с великим притиском ; грејање воденом паром ; грејање ваздухом ; грејаље водом са малим притиском — највише. * * * Неће бити од штете да на завршетку овога посла, изведемо у најкрупнијим потезима она правила, која смо о школској соби поставили. 1. Најпре смо говорили о величини школске собе, и изложили смо услове од којих зависи њена величина. На основу тих услова које смо изложили, иоставили смо као правило, да иовршина школске собе не може превазићи величину од 6-904 м. ширине (у крајњој нужди нешто више), и 9.500 дужине. У овоме погледу имамо прилично јамсгва у „правилима о грађењу школа." Разлика, између оне дужине и ширине, коју смо изнели и довољно разложили, и оне, која је одређена правилима о грађењу школа, није тако велика, да бисмо овде морали да чинимо упоређења, и да једно бранимо а друго нападамо. Но овде имамо да кажемо нешто о броју ђака. — Правила о грађењу школа одређују, да у локалу, који је прописан, може седети 45—50 ученика. Овај је број нотпуно умерен и задовољава како педагошке тако и хигијенске захтеве. Ми смо у нашем излагању с разлогом узели 60 као нормални број ученика за један простор. Али нови пријекат закона о основним школама прекорачио је оба ова броја и тражи да у једном л^калу, какав је прописан правилима о грађењу школа, може седети до 70 ученика. Против оволиког броја мора се одсудно устати, из разлога, које смо изнели говорећи о површини школске собе. Тако дакле можемо бити потпуно задовољни површином школске собе и бројем ђака, који се тражи правилима о грађењу

школа. Желели бисмо само да тако корисно наређење не остане мртво слово, већ да се свуда живо остварује. Пријатељи школске омлаз,ине треба живо да насгану да своју околину потпуно обавесте о користи и потреби наређења о величини школске собе и броју ђака, који треба да станују у Једној школској соби, а надлежни не треба ни пошто да дозволе да се при грађењу нових школа одступа од нравила. 2) Говорећи о висини и кубном простору школске собе ми смо узели као норму висине 4—4,5 мет. Кубни садржај собе узели смо до 221,5 метра. Правила о грађењу школа прилично се саглашавају с овим нашим захтевима. Колико пак има користи за здравље ученика у овом захтеву, то смо показали напред и овде нећемо даље ништа говорити. Али морамо на жалост напоменути, да правила важе за школе, које ће се тек правити. У питању је, шта да се ради еа школама, које већ постоје а не одговарају баш ни у колико захтевима хигијене 1 За сада изгледа као да је одговор на ово питање веома тежак, и да се само питање не да лако решити. Али згодно је речено : „кад се хоће, све семоже." Нека у овом питању они, који на себи носе име интелигендије, учине што треба. Нека се посгарају да у народу, чеетим обавештењима, утврде мишљење, да су рђаве школеке зграде отров за здравље школске омладине. Нека обавесте народ евоје околине о свима штетним упливима рђаве школске зграде на здравље омладине. Нека пораде да се старе страћаре руше, а да се дижу нове школске зграде удешене по захтевима хигијене и по пропиеаним правиллма. Време је да ее у народу повиче оним песниковим речима : „Дижите школе, деца вас моле." Овоје дакле једино средетво, да се отаросимо старих школских зграда, које су више мучионице него учионице. Другога пута нема. Учитељи, свештеници, чиновници и сви који се називате образовани људи, порадите на овом поелу. 3) На трећем месту говорили смо о осветљењу школске собе. Према расиореду часова, који ее у нашим школама примењује, ми емо говорилн већином о природној светлости. 0 вештачком о-